У време наших дедова изласци су били дружење са другарима и другарицама у парку, неко је доносио гитару, причало се, зезало, јеле су се трешње... Сви су се враћали кући у доба док вече још није постало ноћ...

У време наших очева окупљало се када почне да пада вече, у школским двориштима средњих школа (основци још увек нису знали да постоји време после 21:00), ђускало се уз неки аматерски рок бенд, почело је конзумирање алкохола, сви су се враћали кући најкасније у 23:00...

У наше време се напијеш пре него што уопште стигнеш до кафића/сплава/ортака, кренеш од куће око 22:00, не сећаш се великог дела вечери, сетиш се само да си добио испал од неког скрндеља, када те врате кући, још неко време седиш на клупи у паркићу поред док ти уши још бриде, видиш пар основаца са флашом текиле и цигарама како пролазе поред тебе и смеју ти се, упадаш у собу око 05:00 будиш се негде у време када су твоји дедови почињали окупљања у парку...