Речи задају далеко горе ране од оних које прави мач или било које оружје. Наравно, осим ако је то оружје моторна тестера или бонсек. Онда јебига. Добро, долази у обзир и неки Марков буздован, шотка итд.

Шалу на страну, последице које су речи, најобичније речи у стању оставити се не могу мерити са физичким повредама. Време које је потребно за њихово зарастање драстично се разликује. Штавише, не може се поредити. Рана зарасте, израсту чак и удови, ако си Пиколо из Гокуа, али ране које језик нанесе могу трајати и цео живот, могу остати вечно закључане у некој удаљеној, забаченој просторији душе без наде за повратак. Временом и оне бивају заборављене. Потиснуте. Једноставно избледе као јебени дукс из Блу Стора за који пукнеш три сома, да би након два прања пустио сву боју. Нисам узео камелеона, јебем вам матер.