Најдебилнија ствар на коју сте пре пар година могли да набасате у раним јутарњим часовима. Водитељка, углавном тета средњих година, олешена од спида, показивала је десетоминутне вежбе. У позадини је било пар "дроља сам, али нисам, али у ствари јесам" риба, које су је пратиле у нешто споријем ритму, са константним, застрашујућим кезом.

Уколико се режија зајебе, и прикаже водитеља који је најавио разгибавање, секунд пре оног уштогљеног осмеха, могао се уочити "јебо бих те, ал да ми жена уредница не сазна" тренутак, брзо прекинут разговором са београдским таксистом.