K'o djačku knjižicu
Као што сви добро знамо, они ''мало лошији'' ђаци никако не воле да на крају године добију ђачку књижицу пуну кечева, укора и опомена, стога је, веома невољно примају при додели.
У овом случају користимо као фудбалско поређење, настало на рачун играча који не уме да прими лопту коју му је саиграч упутио. Тачније, кад прими лопту, она се одбије као од дрво и заврши у оближњем насељу пар километара одатле.
Маре: -Ево је тебра, сам сам овде, е! :маше рукама као онај батица што показује авиону где треба да слети:
Жаре: -Ајде ево ти! :упућује му савршену лопту:
Маре покушава да прими лопту, међутим, она завршава у парку врсте оближњем.
Маре: -Е јбг брате.. Ниси лепо дод'о.
Жаре: -Ма бре шта нисам лепо?! Ал' си је примио, к'о ђачку књижицу! Следећи пут је узми рукама, опростиће ти се јер си случај.
