Kasnije ću, kasnije ću...
Kupiti kevi ono cveće koje znam da voli i organizovati joj malu proslavu rođendana u kući tako što ću pozvati njene drugarice, sad me mrzi, hoću da vidim šta ima na netu.
Reći ćaletu da ga volim i poštujem i da je za mene najbolji ćale na svetu, ali kasnije ću, ne mogu ovih dana, nismo u najboljim odnosima.
Reći sestri da je izgledala kao broj jedan ono veče kad je izlašla s dečkom, sad moram malo da je drukam kevi i ćaletu kako uvek za njom operem sudove i obrišem predsoblje od blata koje otpada sa cipela dok istrčava napolje i ide u život.
Kasnije ću ih slikati, valjalo bi imati koju njihovu fotografiju, nit ih imam na kompu, nit imam izrađene slike, a puni su mi folderi kojekakvih slika pivskih flaša, bubamara, gluposti, Dejana dok igra odbojku na plaži, Dejana dok se slika pored svog novog automobila...
Ma slikaću ih jednom, neću sad da ih slikam non-stop kao da će sutra smak sveta. Možda ću u sredu ili one nedelje tamo.
Ma imam za to vremena koliko hoćeš, neće oni nikud, neće oni nikud...
