Иако ова песма није победила на Бедовизији, остала је као сећање на њу. Не можете доспети ни у један крај града, па чак ни у књижару, градски превоз, поготово тржни центар (иако их више има у "Ушћу", "Делти" "Кинезима"), а да мини зиљавице на телефону не пуштају песмум играју уз њу, покушају да привуку твоју пажњу. А када се то не догоди, враћају се кући и плачу над својим барбикама.
А о томе да песма звучи као да обрађује тематику азербејџанског терања оваца, да не говорим.