Podna kozmetičarka.

Dokaz da vam za posao prevodioca nisu potrebni diploma Filološkog fakulteta, niti studijski boravci u nekoj od zemalja engleskog govornog područja; ne, dovoljna je samo četvorka iz engleskog nagurana u gimnaziji društvenog smera.

Krajnje je jednostavno. Svodi se na sledeće: latite se knjige ili novina i pokušajte da pročitate više od 5 strana vozeći se putem Zrenjanin-Novi Sad. Ako vam se, kojim slučajem, nije desilo da ste negde oko Žablja odložili ili iscepali odabrano štivo, a u glavu nisu počele da vam naviru mračne ideje o brutalnom masakriranju velikog broja ljudi, počev od vozača, preko inženjera koji je put projektovao, pa sve do radnika koji su ga gradili, onda sve čestitke! Vi ste doista srećna osoba koja je pronašla unutrašnji mir!

Posao za omatorele bivše kurvetine, koje iz objektivnih razloga više nikome ne trebaju ni kao poljsko strašilo. E, one onda fino evociraju uspomene, prenesu svoja mnogobrojna iskustva na 'artiju (neke malo kultivisanije čak koriste i Notepad), sve to uobliče u formi knjige tipa 'Volim seks i rado ga se sećam', pa onda pod stare dane glume neku intelektualnu elitu, izdaju knjige, drže škole novinarstva i vode lifestyle emisije. Nema šta, imaće deca na koga da nam se ugledaju, posebno ženska.

Moj bivši zubar. Sva sreća pa je bila u pitanju samo jedna plomba...

U prevodu- nemamo šta pametnije da prikazujemo, pa ajde da se malo napravimo pametni.

Slike na kojima bez presedana začuđujuće dobro ispadamo, s obzirom na šta ličimo na slikama za pasoš, ličnu kartu indeks..., a za koje smo proveli bar sat vremena lickajući se pred ogledalom.

Devojka koja bi činila smrtni greh kada bi bila lepša makar za nijansu. Studira književnost. Devojka u koju sam bio tajno zaljubljen kao lud 15 godina. Devojka koju sam, posle najlepšeg poljubca u mom životu, izazvanog povećom količinom alkohola na zajedničkom letovanju u Grčkoj prošle godine, odbio. Shvatio sam da mi njeno prijateljstvo previše znači. Da se situacija razvila u drugom pravcu, za mesec, dva, tri, šest… bismo možda raskinuli. To bi uništilo 17 godina najlepšeg prijateljstva. Ovako, i do danas ne prođe dan, a da ona ili ja ne dobijemo od onog drugog poruku sadržine ‘Šta mi radiš?’.

Pokazatelj toga koliko u stvari sujete ima u ljudima, kako smo spremni da pojedinačne uspehe nekih sportista doživimo kao kolektivne, kao svoje. Vrlo dosadan sport, koji je, međutim, u stanju da prikuje ljude za mali ekran po pet i više sati, uz neizbežne maratonske analize meča, u maniru najiskusnijih sportskih komentatora, koje obuhvataju sve segmente igre, aseve, djuseve, bekhend-paralele... Naravno, svi ovi 'analitičari' su do juče mislili da reket služi za trešenje tepiha.

Personifikacija dobro poznate izreke 'od zla oca i gore majke'.

Ženturača koja ti se neće ko čovek nasmejati, pa sve i da joj za račun od 150 dindži izvadiš hiljadarku i kažeš 'U redu je'.

Muzički festival koji, sva je prilika, finansira Velika Britanija, ne bi li njihova mladež na kojoj svet ostaje tu svakog jula iživljavala tokom godine nakupljenu negativnu energiju i frustracije, a da oni ne moraju da se bakću sa neredom koji posle toga ostaje. Centar Novog Sada popodne pre početka Egzita: sa Trga slobode dopire očaravajući zvuk gajdi, okolne ulice su pune polugole omladine, pretežno škotske nacionalnosti, koji se kreću u većim grupama, galame, nose sa sobom kartone votke i keze se kao uduvani (što verovatno i jesu). Devojke uglavnom furaju neki neo-hipi imidž, odeće na sebi imaju taman toliko da pokriju ono što se pokriti treba. Prizor njihovih bolesno bledih tela, neopranih kosurdača i rahitičnih udova svakog heteroseksualnog muškarca bi odmah naveo na promenu seksualne orijentacije. Ta zamisao, međutim, gubi se onog trenutka kada vidite njihove zemljake muškog pola. Takvo ponašanje, naravno, kod nas izaziva salve oduševljenja. A da li je tako i u njihovim domovinama? Probajte malo glasnije da govorite na ulici nekog većeg evropskog grada (razume se, na srpskom). Moje iskustvo: šetam prepunim minhenskim Marienplatz-om, u tom trenutku me zove mama, veza je, naravno, očajna, i ja svim silama pokušavam sa njom da uspostavim kontakt. Vičem: 'Halo! Mama! Ništa te nečujem! Loša veza! Šta? Šta...'. Prvo, svi oko mene počinju da bulje kao da imam rogove, a ubrzo se tu stvara i ljubazni gospodin, sa sve pitanjem u fazonu 'Gibt es ein Problem?'. Ali, kad gomila razularenih polugolih Britanaca vršlja kroz NS kao kroz stanični WC, to je OK. Mi, jadni, napaćeni i zaostali, ne znamo šta bi sa nama bilo da oni nisu odvojili nekoliko dana svog dragocenog vremena da nas kultivišu, da nam pokažu šta je crno, a šta belo. MORE, M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!

Neko za koga narod smatra da je ovaploćenje kulturne uzdignutosti i duhovne katarze, samo zato što im tako saopštavaju sa B52 (aka 92, kako volite). U većini slučajeva pojma nemaju ni šta peva, ni kako mu je pravo ime.

Jedan od politički korektnih izraza za šizofreniju.

Fetus nad kojim je započet abortus, ali je baš u tom trenutku finski parlament izglasao Zakon o zabrani namernog prekida trudnoće.

Osoba koja toliko brine o količini kalorija unetih putem hrane, da je samo pitanje dana kada će uvesti termin 'fotosinteza' u svoju ishranu.

THE MAN!!!

Budući premijer Republike Hrvatske.

Ispit koji su u 'ono vreme' redovno padali studenti mašinstva, građevine i elektrotehnike, a koji su prethodno iz svih mogućih vrsta matematike i fizike nagurali devetke i desetke.

Osoba čiji je osnovni cilj postojanja i medijskog pojavljivanja da bude lepa i zgodna, i kao takva uzor izbezumljenim tinejdžerkama koje pojma nemaju koliko ima strana sveta, ali znaju tačan broj kalorija u 1 dl obranog mleka. Fino. E, ali da zlo bude veće, ove osobe nit' su zgodne, a o lepoti da i ne govorim! Celokupna fizička pojava im odaje prisustvo neke zajebane boleštine, pa se kao nerazdvojne karakteristike uvek javljaju lice bledo kanda su upravo poslužile kao ručak vampiru kome se baš završio post, upotpunjeno podočnjacima na kojima bi 'pozavideo' svaki čovek sa hroničnom bubrežnom insuficijenijom, a sve to nasađeno na seksipilno telo premršavo i za standarde Novog groblja! To se, prema rečima 'modnih stručnjaka' (?!), naziva 'heroin look', i nešto je čemu svaka mlada žena treba da teži. Normalan deo muške populacije kolektivno svršava na pojavu ovih kreatura na televiziji/novinama/Internetu, a kada bi makar na trenutak savladali tu zapaćenu lenjost i pomerili svoje cenjeno dupe do najbližeg kafića/prodavnice/raskrsnice, videli bi toliko primeraka ženske lepote, kojim gorepomenute nisu ni do skočnog zgloba!