Kompa
Drugar, ortak, kompanjon.
Sa njim si prošao i sito i rešeto, pravio zijane po vašarima, kao srednjoškolac zarađivao džeparac berbom šljiva ili pak irgetovanjem po najvećem suncu. On je uvijek tu, spreman da odvoji vrijeme za svog prijatelja, ne libi se pomagati ti kad god ti zatreba. Zajedno ste krmili curama, barili ih i u napucanom Golfu Dvojki vozili kroz grad. Sa njim ste popušili i batine u katanaću jer ste dirali zabranjeno voće.
Kompa je onaj za koga uvijek možemo biti sigurni da može na nas računati.
- Ej, kompa, šta se radi? Idemo li u Dom mladih večeras? Ima "Veče medicinara", kontam da će biti dobre hevine.
- Evo nolajferišem na netu... Kol'ko je ulaz?
- Ne znam, nisam gledao.
- Slab sam s parama, kraj je vikenda, znaš kako je kod nas studenata. Imam 4 marke u džepu, ostavio sam petaka za busa da imam, valja i kući otići.
- Nisam ni ja bolji, evo... 4,30 KM okruglo, lolo. Otići ćemo tamo pa vidjeti. Ako bude ulaz do 4 KM, ulazimo. Ako ništa, kupit ćemo vopsa za ovo para, pa kad se nalijemo, onda zovemo Jasnu, čujem da joj je neka Purgerka došla. Možda uspijemo da ih grunemo.
- Taj rad!
