"Jer čudni su putevi Gospodnji", reče Filaret i pokaza prstom u pravcu vrata manastira Mileševa. "Tu ćeš Boro tvojm kreštavim glasom da mi pripovedaš u seksu, drogi i alkoholu i neprosvetljenim običnim smrtnim dušama pokažeš božji put i volju".
"Ovde pokraj konaka za monahinje će da stoje točilice za pivo, tamo u onoj kućari za manastirske sveće će da dovedem roštiljdžije, fisnuću cenu duplo, k'o ga jebe, reći ću da je za obovu manastirske krčme. Travu valjda nije niko lud da unosi? Gde da duvaju u manastiru? A ako neko bude hteo da unese dvolitru piva i da ne kupuje friška domaće pivo, tu na ulaz od manastira ću postaviti 2 izbacivača. Ne moraju biti profesionalci, zadužiću ove lokalne popove da odu do teretane i nađu neke 2 bijede, samo nek' imaju finu definiciju. I još nešto. Ako neko bude hteo da duva pod izgovorom da, ako bude high biće bliže Gospodu, to se ovde ne računa. Kontaš Boro?"
"Ma no frks bre oče Fićko, sad shvatam narod kad priča da nije Filaret lud i da on zna šta radi".
"Oke Boro, C".
"Asap oče" ...