Krajem `90- tih kada se još nisu pojavili ovi moderni zamrzivači za sladoled, bilo je prosto ko pasulj prebranac otvoriti zamrzivač sa sladoledom u sitne noćne sate ispred neke odavno zatvorene radnje. Tada bi smo drugari i ja nakupili sve i svašta, birajući uvek one finije sladolede, za koje nikada nismo imali love. Dok su klinci po Beogradu potezali utoke jedni na druge, naš kriminal se ogledao u tome da pomažnjavamo sav mogući sladoled i žderemo do iznemoglosti. Montipajtonovski tragikomično, na svu sreću, prestali smo na vreme, dok nas nisu provalili.