Ljubim ruke
Nekada obavezni a danas sasvim nestali izraz iskazivanja poštovanja prema pripadnicama ženskog pola i kulturan način pozdravljanja istih prilikom susretanja random vrste. Proces koji je uključivao eventualno skidanje belih rukavica od strane dame i celivanje barem jedne njene negovane i kao oljušteni badem blede nadlanice od strane muškarca, što je u to vreme, razume se, predstavljalo nešto najpribližnije koitusu. U današnjem liberalnom svetu, međutim, taj aristokratski gest - baj d vej, direktno potekao iz tzv. "bečkog" bontona - postao je sasvim izlišan i to verovatno iz razloga što gorepomenute na konzumaciju ovih dana odmah daju i nešto ozbiljnije od ruku.
Beograd, 1920
- Ljubim ruke, gospodična!
- Oh, gospodine Periću, to ste Vi! Biste li bili radi da prošetate sa mnom do Kalemegdana?
- Ah, kako da ne, gospođice! ( To! Možda joj vidim kolena kad zadigne haljinu da bi sela na klupu... )
Beograd, 2012
- Ćao, mala, ja sam Mil...
- A ja sam Ana-Marija! Je l' idemo kod tebe ili ćemo u kolima?
- Pa, 'ajde kod mene...( Neću da prljam golfa, možda mi da u rč...)
