Припадник генерације четрдесет и кусур. Титов пионир који добро зна шта је то казна учитељског прута. Онај који на екскурзију није ишао у Будимпешту и Праг, већ је обилазио целу обалу Јадранског мора, од Улциња до Копера.

У принципу, нека врста југоносталгичара, који на конто беседа о квалитетној прошлости и црвеном пасошу коментарише "Било време". Бацач хејта на ново, политику, систем, демократе и напредњаке јер никако не успева да испере тај горак укус попијеног отказа због вишка радне снаге у фирми. Лик чија је добра воља заспала у касним осамдесетим, а као љубитељу спорта ово говно од канала, на коме директног преноса нема к'о клиториса на Синеманији, представља праву посластицу помоћу које ће бар мало пустити мозак на испашу, присетити се тих дана када је цветао домаћи фудбал и на кратко време заборавити обавезе и рачуне, те избећи класични "Одакле више!" узвик.

Он нема појма ко је данас на челу Фудбалског савеза и Олимпијског комитета, нит' прати дешавња у АБА лиги јер му цвиле јаја, али зато зна напамет стартну поставу Југославије против Бугара, текме коју је питај курац колико пута гледао, тако му коментара Младена Делића.