Трећа, најтежа, мрачна смена. Људи којима је од сумрака до свитања у опису посла. Људи без којих не би било врућег бурека и хладног јогурта у шест ујутру. Људи без којих би све новине биле вечерње, а градске улице препуне свакаквог смећа. Људи који у пет ујутру крпе разбијене главе, враћају чашице у колена и завршавају стоту копчу те ноћи. Људи коју су тада на двестачетвртом километру вожње расклиманог, одавно амортизованог аутобуса. Људи без којих ништа не би било онако како јесте.