Она је истински спаситељ. Светло на крају тунела. Последња сламка за коју се можеш ухватити, последњи трачак наде за избављење у тренутцима када глад жели да те докусури. Када помислиш да је то крај, када ти се вид магли а све виталне функције полако отказују, када ти се руке тресу јер је последње што си јео била кифла са сусамом и количина јогурта мања од оне која стаје у чеп, пре више од 26 сати. Ходаш као изјебани зомби са фацом која је млитава као курац након ејакулације, очи ти се не виде јер изгледају као да је кроз твоје ноздрве прошло пола Колумбије. Али не очајавај, она је ту. Увек је ту и увек је вољна да помогне.

Од вајкада се бринула за гладне. Пунила је њихове стомаке и пазила такви остану. Хвала Јој на томе.