Многи аутори су покушали да дефинишу феномен медиокритета, али без успеха.
Тешко је побројати све оно што чини суштину овог појма, па се одавно прешло на објашњавање симптома, а одустало се од дефинисања.
Ипак, ако бисмо морали да туримо неку дефиницију, могли бисмо рећи да су медиокритети најмасовнија многобожачка секта данашњице.
Неки аутори их дефинишу и као Опходеће Рупе.

Медиокритети се одликују просечним интелектуалним способностима.
Мисли им се крећу у уским круговима. Прилагођавају своје понашање околностима.
Смеју се кад им се повраћа (дакле, један од симптома је и хипокризија), комуникативни су,
теже да буду прихваћени у друштву, и то им увек успева.
Медиокритетска секта је присутна у свим сегментима друштва, самим тим, има их и на овом сајту.

Пошто теже да буду прихваћени, пишу допадљиве дефиниције.
По правилу, обраћају се осталим медиокритетима, јер не признају друге јереси.

Свака држава увек има националну стратегију за подршку медиокритетима.
Чланови ове секте обављају послове за режим без поговора, без преиспитивања, и зато су потребни Власти.
Својим Боговима медиокритети се клањају свакодневно, и то више десетина пута у току дана, што је стварно преседан у теорији религије. Један медиокритет је у стању да одвоји и по 16, 17 сати дневно за свог Бога, небитно да ли се Бог зове Буш, Ахмадинеџад, Мајкл ЏАксон, Шешељ или Жељко Јоксимовић.

Један симптом карактеристичан за поједине подврсте медиокритета јесте Незамерање.
Опходеће Рупе се никад не замерају другим медиокритетима, док постоје случајеви, али ретки, да се замерају члановима осталих јереси. Тада примењују 2 најпознатија медиокритетска метода за решавање конфликата: Буку и Плач.

На крају, веома је важно знати да се медиокритети не детектују једноставним подвођењем под теорије, симптоме, дефиниције и сличне глупости ...
Може једна особа имати све симптоме медиокритета, а не бити медиокритет.
Дакле, једино развијена перцепција и интуиција могу детектовати припаднике ове секте.