Zdravko
То ти је оно кад си клинац па те зову на журку.
Те клиначке журке са сокићима.
То је кад си клинац и кад имаш тај осећај промашености.
На клиначкој журци.
То је кад си ружни ретардирани клинац на тепиху и друга деца плешу.
У патикама и ципелицама.
Плешу увек уз Здравка.
Знаш оно: "Нешто ме тера Е теби као жени"
То је и кад клинке одлазе. Онако клиначки, без кривице, одшетају ти се из живота.
А Здравко јауче "Продужи даље, пали од мене јербо још си дете".
И оћеш ти сад да будеш јак ко Здравко, ал не да ти се.
Прска лимфа из очију.
- Ампутација Здравка
Е, то ти је оно кад ти израсте коштана структура, целулит, сисе и мускулатура, па помислиш како си јак, како си надрастао тај јефтини очај, тај непријатни осећај одсуства.
Клањаш се перспективи, Смислу, заљубљујеш се помало у себе ...
Стојиш испред огледала, посматраш своја слана рамена ... маме те.
Трљаш стомак сапуном, сапуница се цеди, мокром ти се скупе брадавице па изгледаш ко на филму.
Пријатна илузија.
Али.
Да, увек има Али.
Здравко се управо томе нада.
- Здравко страјкс бек
Да.
Враћа ти се кад си најјачи.
Најохолији.
Да те понизи.
Приземи.
Врати ти онај хаос, ону опору носталгију, зови је меланхолијом, небитно ми је.
Здравко Бич Божји.
Не Бич као бичарка, него .. онај што те посрами, учини поново богобојажљивим.
Слабим.
Небитним.
Да, јако добар осећај ...
Понеку срећу одглумићу
Komentari
- d
kakav kurac od definicijee :D

Види, нека их одабирају, али немој тај неко да будеш ти. Колико те похвалих јуче, ти направио срање са овим урекох те изгледа. И стави Деда Мразову капу на Вука, смањи интензитет те говнарске ауре која те окружује у последње време. Шо нема никог на Клаџи? Изгледа да нас бритиши редом искасапили данас
Придавање теми превише значаја, много више него што она заслужује (ако уопште заслужује).
Атрактиван за жене и балавурдију, Здравко Чолић је споља гладац-изнутра јадац. Нешто много безлично. Као допинговани парадајз: некоме привлачан на око, а укус као стиропор. И у певању је безличан: има гласовне квалитете, али служи само за репродуковање оних песама за које га програмирају. Не меша се превише у те "своје" песме, као, уосталом, ни у шта друго. Ето, постоји, тек колико да се каже да постоји. Свакако, далеко од типа мушкарца на које уопште има смисла бити љубоморан. Нешто толико безлично, да не заслужује ни ово мало труда уложеног у ове коментаре.
Иначе, Чолића познајем лично, радио сам му озвучење на концерту у Љубљани пре пар година, одрадио мој ортак неки магацин са музичком опремом, па ме замолио да му заваљам робу пошто познајем људе. Пришо ја њему, изљубили се трипут по српски, питам ја Чолу де си, шта има, и тако те кежуал ствари. А њему лице шљашти ко на омоту за ЦД, осмех не скида. А он ме пита "кад ћеш опет да ме водиш на курве?" Реко Зоки чим сиђеш са стејџа идемо одма, знам пар добрих места. Тако да знате, лик је тотално изгубљен случај, јебе само ако плати.
