- Pa de si bre ti , kolko te dugo nisam video... Kako je bate, si se oženio?
- U, bre da si ti meni živ i zdrav, ima već peta godina.
- Drago mi je da to čujem. Je l' je znam?
- Da bre, Ljilja iz razreda.
- Aha... khm... brate, nisi mogao da nađeš neku bolju... hahaha... jebote, izvini, ali... hahahahaha...
- Pa dobro, šta sad. Nisam ni ja neki lepotan, šta da radim. :tužan pogled je gledao na raspale patike:
- Ma sve je to ok, razumem ja šta je ljubav i osećanja i sve, al, braaate kako si mogao uopšte da se i ljubiš sa njom. Ma, ajde i da se poljubiš al' kako si mogao da je JEBEŠ? Kako? Kako kad bazdiše na ustajalo?
- Nije baš tako...
- Ma de nije. Sećam se da je cela smrdela još iz sredje škole. I kosa, i odelo. A tek kad se neko čak i zeznuo da joj priđe i da je povali. Pa sećaš se šta su nam pričali?
- Nemoj brate više, molim te. Jebiga, volim je.
- Paaa, dobro. Izvini, nisam mislio ništa ružno. Ustvari, tebi i nije loše.
- Ne žalim se.
- Bar nemaš muke sa komarcima i paucima k'o ja. Nego, ako Ljiljče ubija i ovi tigrasti, mogli bi da skoknete malo do nas.