Сећам се кацам бијо клинац и кад ми је баба стално пржила пуњену паприку за доручак. Увек сам издрозгао ону папричољину и прелио мајонезем па сам мацкао лебом у њему. Леб је наравно био месен, јер онај куповни састоји пуно угљен диоксид у њему па педијатри кажу да није погодан за варење желудца. Наравно увек сам поред стандардне хране типа бели компири, куван гра и пуњена паприка јео и младога сира од козе са којом у слободно време играм баскет. Е поента ове моје приче је у право један меч са мојом козом у којој сам ја победијо. Кацам убацио тројку ван линије шес дваес пет и удаљио се шест разлике од козе она је узела ону лопту и бацила је на таван и рекла ми да јој поједем муда. И ја кажем мммм Хекторе њам њам и поједем муда. Од тог дана сваки дан једем муда.