Симболичан „партизански“ филм загребачког режисера Бранка Бауера, рађен према истоименој књизи Арсена Диклића. Никако га не треба доживети као типичан филм свога доба.
Набијен је топлим људским емоцијама левичарски настројеног оца Невена Новака према сину Зорану, васпитаваном према усташким начелима .
Крај је ужасно дирљив и тужан јер отац бива убијен.
Назив филма и књиге смо ми деца шаљиво користили у улици кад бисмо се играли жмурке, да упозоримо оног ко жмури да се не осврће и не гледа где се кријемо.