Ne verujem!
Речи које изговарамо баш тада кад се уверимо у сурову истину. Који парадокс.
Брате ја не верујем да си ти толики дебил!!
---
Не верујем каква је риба сад прошла!
---
Како си ме испалио, не верујем.
Ne verujem
Izraz koji je nekad značio upravo to — da čovek zaista ne veruje u istinitost neke tvrdnje. Međutim, danas se sve više upotrebljava u značenju „ne mogu da verujem“ — u smislu izražavanja čuđenja, a ne stvarnog neverovanja. Ovo naročito važi za Beograd, jer se van njega, kojekude održalo izvorno značenje.
Susret starog i novog značenja:
— Ćuo sam da je Ćomi juče, nakon što smo zapalili, sam popio još gajbu.
— Ne verujem.
— Da, brate, reci koliko nije normalan.
— Ma, ne verujem.
— Brate, i ja sam se frapirao, svaka mu čast.
— Auh! Ok, mislim da to nije istina.
Ne verujem
Антипод појму -верујем- али као и он зна да повеже људе који доживе исту спознају
Девојка из читаонице: *кашље* Не верујем да си управо прднуо!
Ја: *уздах* Не верујем ни ја...