Рођен у нормалној радничкој породици. Мајка га облачи стандардно, учи га нормалним основним вредностима. У обданишту слуша васпитачицу и не хвата малу Мају за кикице него је љуби у образ. У основној школи не пика фудбал флашом са ортацима на одмору него седи и чека да почне нови час. У вишим разредима не фата другарице за дупе, не бежи са часова и даље се понаша нормално. У средњој је и даље нормалан, не јебе, на журкама је неприметан. Баш зато што је нормалан и не јебе, средина увек најебе. Испод части му је да се појебе са неком ружнијом од себе али зна да је нижа лига за неке авион рибе. Због притиска средине у трећем средње јебе неку габорку али и даље је нормалан. Једини у средњој не пролази кроз неке рокерске, панкерске, хеви метал фазе – он је нормалан. На факсу је неприметан. Не иде на журке, не пије ко стока, даје све у року. Добија нормалан посао у крају јер је васпитан да не диже реч на старије од себе, а могао је да буде директор. Јебига, нормалац ради као секретар обичан. Налази жену његовог калибра, има сасвим обичан ,нормалан, брак. Двоје деце које такође васпита да буду нормални – средња класа. Умире неприметно као и што је живео. Његов нормални живот средњака наслеђују његова деца.