**Milan**: Komšo, evo doveo sam ti majstora za veš mašinu, ako ti je moj prijatelj ne popravi možeš slobodno da je baciš, hehe.
**Dragan**: Zdravo, komšo. Zdravo, majstore.
**Majstor**: Zdravo živo. Gde je ta mašina?
**Dragan**: Polako, da popijete nešto prvo.
**Milan**: Ne mora niš...
**Majstor**: Aa, može, može. Vidiš, MIlane, ovo je pravi domaćin.
**Dragan**: Za šta si, majstore? Kafa, sok, rakiija?
**Majstor**: Svo troje.
**Milan**: :*neprijatna situacija*:
**Majstor**: Ne stigoh kafu da popijem od jutros, a rakiju ne mogu bez nečeg a da se ne gasim, hehe.
**Dragan**: Sad će svo troje, hehe. Hoćete i tortu da vam isečem, ima što nam je ostalo od slave?
**Milan**: Hvala, ja stvarno ne mogu.
**Dragan**: Šta ti je, što se ustručavaš, pa naši smo valjda?
**Majstor**: Ja se vala ne ustručavam. Ja odbijam k'o vlajna kurac što bi se reklo, hehe. Može jedno parče.
**Dragan**: :*neprijatna situacija*:
**Milan**::*tiho, kroz zube*: Idiote, njegova žena je iz Negotina, čistokrvna Vlajna!
**Majstor**: Eto, čovek najbolje zna o čemu pričam. Inače, gorča kafa.