Krajnji testament sopstvenom dostignuću u karijeri muzičkog stvaraoca. Umetnici visokog ešalona su u stanju da ovim elegantnim činom, bez ijedne suvišne reči, bace auditorijum u trans u kome se savršeno sinhronizovano svi do jednog pretvaraju u hor kerubina i dovršavaju započeti stih. Jednom dozvan, naglašavajući kulminaciju koncerta, akt okretanja mikrofona stvara određenu svečarsku atmosferu i kod prisutnih izaziva osećaj vantelesnog iskustva, gde se nekom čudesnom telepatijom širi jednoumlje. Ono što muzičaru u tom momentu preostaje je samo da sa beskrajnom srećom pusti jednu suzu da kapne dok gleda ostvarenje svog najvećeg sna.