Вероватно су ово већ описивали и вероватно ћу на овој дефиницији добити више минуса него плусева, али то није битно.
Елем, већина мушкараца преферира ПЕС од фифе (колико сам ја упућен).
Ишли у играону или играли кући , увек се нервирамо и деремо на сав глас.
Капирамо да и најсталоженије особе , пуцају , кидају се, ломе, чупају , вичу и све што иде везано ту игру.
Када губимо, стално кењамо о неким баговима, о судијским грешкама, о голманима дебилима, о непостојећим офсајдима, о ортаку које је сељак зато што је вратио 14 играча у одбрану, уклизава у задњем минуту када идеш 1 на 1 са голманом или једноствно чување лопте са голманом и бековима.
Пак када водимо , тада смо тотални цареви, кулијана нам је, супер се осећамо и шмекерски се смејемо ортаку, негирајући све што он каже.
Наравно и оно чувено бирање тимова на коцку, када јебено ортаку и компу/Сонију све по списку зато што је ортак добио Јунајтед, а ми Хетафе.
Или оно када кажемо ортак да бира први, и када узме неку осредњу екипу, попут Евертона, ми се правимо паметни и узмемо Сити , па опет оно поновно кењање о поштењу.
Ту су и непревазиђени пенали! Ортак који добија ликује, а онај који губи псује овог другог , набијаћи му на нос да вири док он шутира пенал , или чак она друга врста, која једностватно каже: " Па шта сад? Пустио сам те лома, а ти ми се ту радујеш, не могу да верујем аххахах" (што мене лично потпуно излуђује).
Додуше по мени НАЈГОРЕ од свега је, вероватно свима познато, када ортак да неки "прелеп" гол па крене да гледа по више пута и ЈОШ хоће да га сними, дође ти да заплачеш и лупаш онај џојстик притискивајући све дугмиће покушавајући да искључимо јебени снимак гола.
Накупујемо 1000 ствари , као "да идемо на екскурзију", тоне сокова, слаткиша, чипсева, колачића, штапића и осталих ситних ствари.
Обавезно, ако играмо неко дуже време, шора се после сваке, или , ако нас усере, после сваке друге.
Па када се све заврши , и прође тих 2 сати или 4 сата , или пола сата, ти тренутци спрдања, смеха, псовања, зајебанције , су једини који ће остати , надам се цео живот, ако не сви, онда бар неки, које ћу моћи да причам свима.

ПЕС ЈЕ ЗАКОН !!!