Мозак коме људи по навици све опраштају. Већина ће рећи "није он то мислио, пијан је", али то је грешка у старту. Истина је сасвим другачија.

Људи немају два мозга, један за трезно, други за пијано стање, нити имају преграде у мозгу које се активирају по потреби. Алкохол уклања блокаду, инхибиције и фасаду пристојности иза које се крију намере и мисли које нису за јавност.

Има људи који своју пијанку подносе нормално и уобичајено. Певају (или то покушавају) више него обично, кесере се као шипарице или повисе тон чешће него што би требало. Али, ако неко улази у интензивне вербалне расправе, или има обичај да се качи са другима, чак иако то трезан не чини, на то се мора обратити пажња. Највећа је заблуда да нас алкохол чини онаквима какви нисмо. Он заправо онемогућава да кријемо какви заиста јесмо.

Друга је ствар што то понекад доводи до болних спознаја и разочарења. Али, ако је питање која је од те две дијаметрално супротне особе права, дилема заправо и не постоји. Пијани мозак не може и не сме да буде заштићен од одговорности за поступке које је узроковао. Какве год последице то повукло за собом.