Nežni zagrljaj vode i brašna, začinjen sa malo soli, premazan tankim slojem umućkanog jajeta i ulja čija smesa pizzi daje taj prekrasan sjaj, sjaj preko koga se niže čudnovato mirisno polje šunke sa komadićima origana i majčine dušice, kao i sitno seckana mocarela koja se tako zanosno istopi i pravi tu rastegljivu ukusnu romansu, naravno tu je i sitno seckani šampinjon koji vas dovodi do slasnog užitka i osećaja prirode u sred gradske ludnice. Kao šlag na tortu ona sadrži nekoliko kiselkastih maslina, čiji ukus obuzima čoveka tako da ga šalje u raj ukusa iz koga sa tugom mora izaći u trenucima zadnjih zalogaja.

Obrok za koji su svi ubeđeni da znaju da ga naprave.

Omiljeno jelo vecine u svim leksikonima....

Uspe se napraviti i kad u dzepu imas samo 35 dinara(za najdeblju podlogu u lokalnoj prodavnici, jer glad ne pita) i nikoga u kuci. Jedini preduslov je da nesto od hrane ipak postoji u frizideru. Na pizzu (srp. picu) se stavlja sve sto je trenutno na raspolaganju u vec pomenutom frizideru. Ide i kulen i prsuta i salama stara 7 dana, kecap otvoren Bogapitajkada, majonez koji je prosao mirisnu proveru, jaja (samo neotvarana), paprika (sveza, mada...) i sve sto se nadje a moze da stoji na testu.

Kvadratura kruga.