Тренутак у животу сваког клинца када се полако улази у свет обавеза, оцена, нервирања, домаћих задатака, стреса, свађа са родитељима, девојкама, падања на испитима и препирања са газдама. Моменат када мењаш поподневну игру за поподневне домаће задатке и полако почињеш да разликујеш суботу и недељу од осталих дана седмице.

Цео догађај почиње буђењем у седам ујутру. Облачи се нова испеглана мајица и панталоне и одлази се на територију која до сад није позната - школа. Ту те неко наравно смести да седиш са неким непознатим клинцем, да ти неку свеску (обично неки спонзор типа: Имлек или Фриком) и ували ти неки распоред часова који је наравно на латиници. Деца тај дан доживљавају веома тешко, збуњени, изгубљени, а неки пусте и по коју сузу.

Они, наравно, немају појма да их чека 8 година муке у основној, 4 године свађања са професорима у средњој, још неколико година млаћења по факултетима и неких четрдесет година радног стажа.