Pomeranje zapeta
Могућност да се од песме намењене за најгори слој жгадије и кича направи занимљива ствар. Наравно уз добру рецитацију. Како лоша поезија нема шта да изгуби, тако померањем запета и драмским паузама само може да добије на квлту и комичности. Способност да се од текстова познатог плагијатора ван Гога који пева за копитаре жељне бјелог дугмета направи нешто у стилу екавеа за локалне комане.
Добар начин за трпање фанова и прозивање аутора чија музика позива на копање сопственог гроба од количине шунта... Рецимо музика славних 187 и стихова "ти никад... нећеш знати, шта ћу, теби!, значити..." и осталих неталентованих говнара.
- Идеш негде?
- Као што видиш.
- ...Облачиш ципеле, за шетање, кроз снове... Улица воли...ритам, твојих корака...
- Ако те отац чује да прозиваш Бору алкоса има да ти стрпа ту ципелу у анус. Имаш који динар?
- У ком џепу?...овај ггад, те ноћас..сакгио...
- А?
- А где идеш?
- У град.
- Ноћас у граду, неко постаје...сед. Ноћас... у граду, заводи се...ред.
- Терај се бре псето...
- Ееее, да ми је бити...морски пас, на један...дан, бити морски...пас!
- ШУКУРАЦ, ИДИОТЕ!
- Мршћи из куће говно рокерско!
