Pominjanje vlastitog imena u sopstvenom monologu
Знак да си се разочарао у себе и своје поступке; зајебао си један минус и оде све. Осећаш се као куртон умотан у армафлекс, као сервисер компресора ниског притиска који тражи скретање за Фијат негде у Десимировцу. Безнадежно и покисло.
Целу причу прати знак узвика (!) на крају, чисто да појача утисак. А и како не би кад ти тада дође да поједеш јајца сам себи или угасиш интернет, у најмању руку.
*- Ајде, реци јој да бих је љубио уста. Ајде човече, је л чекаш до Богојављења, слепино! Какав си то чов... Који је сад овај браћко што можеш славу да му поставиш на леђа?! Браво, Милоше! Браво, Милоше, дегену глупи јебено проклети дечаче! Милоше!*
Komentari
Dečkonja, gomilanje poređenja, epiteta i besmisleno širenje
teksta ne donosi kvalitet. Naprotiv.
Za tako nadarenog i inspirisanog pisca i moderatora primetno
je odsustvo metafora.
Znaš li ti šta je metafora?
Znaš li ti šta je kurton?
Znaš li ti šta je armafleks?
Znaš li ti gde je Desimirovac?I ne lupaj više!
сервисер компресора ниског притиска који тражи скретање за Фијат негде у Десимировцу.Mene je ovo do suza nasmejalo :'D +++
Iako ne odobravam ton kojim je napisan, moram da se složim s dobrim delom komentara autora "masni".
I mene !
Volim nekako taj humor apsurda, to silovanje jezika i rečenica.
Ovaj komentar iznad je bio čisto radi edukacije.Bole vas kurci.
Da bre !