Popodnevna dremka.

Veoma destruktivna radnja po um. Iako smo otparali samo 3 sata na kauču, buđenje iz ovog stanja ume da bude krajnje konfuzno po subjekat do granica da ne samo da nije svestan vremenske i prostorne dimenzije u kojoj trenutno obituje, već nekad zaboravi i svoje ime - koliko ima godina i da li je možda dobila, ali onda se opipa i vidi da je dečkonja. Tada se sistem polako diže.

-Vaaaaarghhhmnjkhsssss njamh njamh...
-Pa ko mi se to probudio?
-Hu d fak ar ju !? oO (skening: keva, majka, biološko biće koje nas je dovelo na ovaj svet)
-Hoćeš da jedeš sine?
-Što..? (mrak napolju, jbt u kom gradu ja to živim) Koliko je to sati..?
-Ajde Marko, sine, ustaj pa da se spremaš.
-Gde idemo? Koji je dan danas...
-Magarče, pakuj se, vidiš da smo svi spremni!
-Što? Gde to idemo
-Pa kolonizovali smo Mars!
-Idi bre ćale u kurac..
-Hahaha!

jogurt_kifla · 4. maj 2011.

Komentari · 5

СР

Срна4. maj 2011.

ne znam da l' je jutro,da l' je veče+

jogurt_kifla4. maj 2011.

E vala baš!

ezmo4. maj 2011.

hahahaaaa, gadna stvar. Jednom prije 12 godina sam zaspao popodne i probudim se u 18 h sa pomračenjem svijesti, uđem u dnevni boravak i kažem starcima i komšijama "dobro jutro!":D Popadali su od smijeha. Od tada spavam isključivo noću!!! +

nu-gloriA4. maj 2011.

Pobednicki. Moja prica. :D
I to je bas bilo pre koji dan. xD
+ :D

Zle BaKe Rodjaci6. jun 2011.

ja kad god spavam popodne, što se dešava vrlo retko, kad god se probudim i pogledam kroz prozor nešto neodređeno, ne znaš da l' je noć il' rano jutro..gledam koliko je sati ali mi ne dopire do mozga..xD

Prijavi se da bi komentarisao.