Popodnevna dremka.
Веома деструктивна радња по ум. Иако смо отпарали само 3 сата на каучу, буђење из овог стања уме да буде крајње конфузно по субјекат до граница да не само да није свестан временске и просторне димензије у којој тренутно обитује, већ некад заборави и своје име - колико има година и да ли је можда добила, али онда се опипа и види да је дечкоња. Тада се систем полако диже.
-Ваааааргхххмњкхссссс њамх њамх...
-Па ко ми се то пробудио?
-Ху д фак ар ју !? оО (скенинг: кева, мајка, биолошко биће које нас је довело на овај свет)
-Хоћеш да једеш сине?
-Што..? (мрак напољу, јбт у ком граду ја то живим) Колико је то сати..?
-Ајде Марко, сине, устај па да се спремаш.
-Где идемо? Који је дан данас...
-Магарче, пакуј се, видиш да смо сви спремни!
-Што? Где то идемо
-Па колонизовали смо Марс!
-Иди бре ћале у курац..
-Хахаха!
Komentari
ne znam da l' je jutro,da l' je veče+
Е вала баш!
hahahaaaa, gadna stvar. Jednom prije 12 godina sam zaspao popodne i probudim se u 18 h sa pomračenjem svijesti, uđem u dnevni boravak i kažem starcima i komšijama "dobro jutro!":D Popadali su od smijeha. Od tada spavam isključivo noću!!! +
Pobednicki. Moja prica. :D
I to je bas bilo pre koji dan. xD
+ :D
ja kad god spavam popodne, što se dešava vrlo retko, kad god se probudim i pogledam kroz prozor nešto neodređeno, ne znaš da l' je noć il' rano jutro..gledam koliko je sati ali mi ne dopire do mozga..xD