postakcenatske dužine
Naš jezik ima jedan od najljepših i najrazvijenijih akcenatskih sistema na svijetu. Kod nas su akcenti razvijeniji nego kod Italijana, čiji je jezik poznat po melodičnosti. Imamo 4 akcenta: kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni i dugouzlazni, plus postakcenatske dužine.
Kao što im i ime kaže postakcenatske dužine su duže izgovoreni slogovi koji se nalaze nakon akcentovanog sloga u riječi. Nekada nakon akcentovanog sloga može da se javi i više postakcenatskih dužina, npr.
poLIcaajaacaa, oMLAdiinaacaa, djeVOjaakaa.
Karakteristično je da su se na ekavskom području postakcenatske dužine skoro sasvim izgubile. To daje poseban šmek beogradskom govoru koji tako djeluje brz i urban. Međutim to nije ispravno. Ipak, ne izjednačavam ispravnost sa ljepotom i tvrdim da mi beogradski govor jako lijepo zvuči pod uslovom da nije "ufuran".
S druge strane na ijekavskom području su se postakcenatske dužine očuvale, ali takav govor mnogima u Srbiji para uši, iako je potpuno ispravan. Oni takav govor nazivaju otezanjem.
Ali, postakcenatske dužine su nekada neophodne da bi se razlikovale pojedine riječi:
KAmen - napravljen od kamena
KAmeeeen - mali komad stijene, ili vrsta građe
Komentari
- B
a zasto je izbrisan moj komentar: dakle jos jednom, neistina je da su postakcenatske duzine na ekavskom podrucju skoro sasvim izgubile. Dobrim delom su izgubljene u Vojvodini, u potpunosti i sasvim izrazajno su savucane u ekavskom delu zapadne Srbije, a cuvaju se sasvim dobro i u Beogradu. Tako npr. kada neko kaze "Bio sam sa Draganom" u Beogradu je zbog dugog ili kratkog O odmah jasno da li je u pitanju Dragan ili Dragana.
Hm, možda i jesu donekle sačuvane u onim riječima kod kojih je to bitno zbog mogućih višestrukih značenja, ali u principu, podosta se skraćuje, a u tom skraćivanju postakcenatske dužine su prve na udaru... Kao što sam rekao nije meni to ružno, ali me nervira kada Beograđani ispravljaju one koji u svom govoru zadržavaju postakcenatske dužine i još optužuju kako "razvlače", a ustvari pričaju ispravno.
Београдски говор макар садржи основне дужине. Шта да кажемо за јужну Србију где уопште не постоје дуги акценти. Зато су неки људи с југа у стању да причају ненормално брзо.
Баш сбог огромних акценатских разлика на релативно малом простору и немогућности стандардизације, ја сам одувек био против тога да се акценти обележавају у речницима онако како се обележавају. Избацио бих означавање акценатских дужина. Било би као у енглеском - да апостроф означава нагласак.
Нпр. дино'саурус, ретилили'зација, 'гузни полу'профил итд. :)Или иде 'полупрофил? :))))
Džimi zaista se ovdje ne mogu s tobom složiti jer kod nas postoji ogromna razlika između akcenata 2 kratka 2 duga 2 uzlazna 2 silazna, kad bi to sve sveo na jedan akcenat ne bi ličilo ni našta.
Pazi ovo:
Gore gore gore gore. = Na visini lošije sagorijevaju planine.
Jela jela raznih jela. Jela (nadimak od Jelica ili Jelena) konzumirala razne vrste hrane.Luka šeta pored luka i jede luka.
Da nema ovako diferenciranih akcenata to se ništa ne bi razlikovalo.
- B
Brzina govora nema nikakve veze sa prozodijskim duzinama reci, akcentaskim ili postakcenatskim. Brzina govora je zasebna kategorija prilikom klasifikacije. Nasi najsoriji govori su u Backoj gde je gubljenje posleakcenatskih duzina najdalje odmaklo. Najbrzi je pak govor podgorickog kraja u kome postoje ne samo postakcentaske vec i predakcenatske duzine.