Poslednje misli pred noćni san. Uspavanka čiji su stihovi ispreplitani ironijom i sarkazmom, bude melahoniju u čoveku koji bi najradije zaboravio da se probudi. Hajlajts svih sranja kroz koje je prošao i mora da prođe, osvrt na limenku sa praznim rezervoarom koja se nalazi ispred kuće koju je iznajmio a sa kojom jedino može sutra da dođe na posao i sastanak sa šefom.

Šef je upola mlađi, nadobudan, nosi sako iz čijeg prednjeg džepa viri partijska knjižica. Inteligencija mu teži nuli, prosipa fore iz domaćih filmova i serija kao da su njegove i sve to treba proći i istrpeti. Neprijatnih par sati i bol u vilici od veštačkog osmeha stvara dozu gađenja prema samom sebi ali treba imati posao koji će platiti ratu za kredite i alimentaciju. Kuća prazna, kamin ugašen, neplaćeni računi otvoreno pismo od brata pun kofer praznog života i nada da će biti bolje sutra su blagi uvod u još jednu uspavanku.