Ах, Сега. Компјутер мог детињства. Супер Марио, Тенкићи, Гоку, Нинџа Корњаче до бесвести. Сви су то пре цепали. Био си главни баја ако фураш сегу. А онда изађе нешто боље, новије и савременије. Баци сенку на култну Сегу. Сада је нико не игра, она сад сакупља прашину, ако је још читава. Баш тако је и са нашом актерком ове приче. Риба која је била главна атракција у граду. Најбоља цава. Сви су се ломили око ње. Кроз њу су тутњали курчеви као камиони кроз транзит у Бугарској. А онда је превазиђена. Јеби га, дође нека нова, неразваљена коју није оверио сваки други балван у граду док ова друга бива превазиђена баш као и Сега из претходне приче.