Зоран: Еј, колеге, има ли вас? Што сте 'вако замрачили собу?
Бранко: Пст, Марко прежа неку рибицу из стана преко пута, не ометај га!
Зоран: Ааа, видим ја да се сав концентрисао к'о прасе кад пиша. Ало, Маре, батаљуј то и ајмо у град: рибе се најбоље ватају мрежом, а не удицом.
Бранко: А шта ако опет ништа не у'ватимо, к'о прошли пут?
Зоран: Ништа онда, испод моста увек има.