Директор: Алексићу, дођи на секунду у моју канцеларију. Овако, овде имаш анекс уговора о раду: обична формалност - била су нека усклађивања са новим законом. Потпиши ми та три примерка и позови ми Гајића, он је следећи.

Алексић: Наравно, директоре. Сачекајте само тренутак, ја имам ту ружну навику да прво прочитам оно што потписујем. Извињавам се, али то је јаче од мене. Па каже: "неискоришћени годишњи одмор од прошле године се не може искористити у овој години" - значи, ја могу да се поздравим са оних 7 дана. "Уводи се двократно радно време" - Гајић вози неких 10 км до посла, то ће га сигурно обрадовати. "Евентуални мањак у магацину ће се обрачунавати и одбијати запосленима од плате" - тај што је писао закон очигледно није био у нашем магацину: требало би да доплаћујемо за то што радимо.
Директоре, да не читам даље, изненада сам добио неке болове и не могу ово да потпишем, ако није проблем.

Директор: Није, није, али причаћемо ми још о овоме.

Алексић: Наравно, директоре, никакав проблем. Сад ћу Вам позвати и Гајића, али требало би да Вас упозорим: он има ту ружну навику да лоповима псује мајку лоповску, тако да...