Pusta zemlja

Čovek bez volje. Bez snage. Bez mrvice osmeha. Uvek ozbiljan ili namrgođen. Zakeralo. Mrgud. Sve mu smeta. Ničim nije zadovoljan. Ništa ga ne pokreće. Ništa ga ne čini srećnim. Niko ne pamti njegov sjaj u očima, samo se o tome pripoveda. Ne gleda ljude. Ne zanimaju ga. Ne pruža nikad prvi ruku. Ne steže je dok se upoznaje. Ne udara po ramenima. Rođake ne ljubi u obraze. Ne šali se s klincima.
Reklo bi se da nosi veliku nesreću. Ali o tome ne govori. Ko senka primiče se i odmiče, a niko i ne zna da je crni gavran bio među njima. Niko ga ne voli. Niko ga ne mrzi. Ravnodušni su. Ali da, svi znaju ili možda osećaju da ta pusta zemlja nikad neće roditi.