Блејиш за компом, све те је сморило, чак ти се ни порнићи не гледају. Чуо си од ортака за неки "шунтави" сајт звани Вукајлија. Продао ти је пар фора, типа, моја баба, мајстор, исл. Одлучујеш да видиш шта се то догађа иза зелене позадине тог шунтавог сајта. Укуцао си у срч бару адресу и дошао си на најзаразнији сајт у Србији. Чуо си да је као урбан дикшнари, само мало боље. Крећеш. Прочитао си све дефиниције са насловне стране и остао без јебеног текста. Читаш дефиниције, до 25. стране и већ почињеш да влажиш, мислећи у себи "јеботе, како ја нисам знао за ово". Стандардно, сваки дан обилазиш Вуку. Она је већ у твојим букмарксима на мозили, 3. на Хрому (одма' иза Фејса и Гугла). Након месец дана сировог блејања на Вукајлији, одлучиш да направиш свој профил! Ту креће твој живот овде.

Детињство:
Родио си се, направио јебозован профил, са још јебозовнијим аватаром. И даље само блејиш на сајту, чекајући да ти сине идеја за дефку. Полако контаваш сајт. Случајним кликом, долазиш до опције Аутори. Ту видиш, поред себе, још њих 75 и кусур хиљада! А међу њима пише #1 StrajaKg. Улазиш на његов профил и ту креће твоја прва љубав. Почињеш да дркаш на његове дефиниције. Његову слику држиш на десктопу. Плусираш му све, коментаришеш, али он те не примећује. Време је да избациш своју прву дефку. Гледаш Страјине дефиниције и решиш да напишеш нешто тог типа! Нажалост твоја дефка је плагијат. Напуше те сви у коментару. Сара и Самахин и још пар ликова те тешко усеру, али ТИ биваш банован због спема и плагирања. Нека mylyca те бановала. Док чекаш да те одбанују, тражиш нову љубав. Читаш коментаре на дефиницијама, и долазиш до неког лика, имена Пеки Д Џем! Читаш његове дефке и прелазиш у тешку онанију. Нашао си нову љубав! Успут гледавши, видиш и неког Џимија. Чуо си на форумима и на чету да он јебе. Сањаш трисом са њима. mylyca те одбановала! Решиш да се светиш, тако што ћеш јебати маму својом дефиницијом! Али, нажалост, та дефиниција солидно пролази. Пишеш још море таквих.

Младост:
Видео си да од дефки нема вајде, јер је чест букаке. Зато крећеш у коментарисање, да би те приметили остали. Лупеташ фазоне на чату, и зготнеш се са неким Данканом Фергусоном. Од њега црпиш инспирацију. Тада пишеш своју прву добру дефку! Твоја дефка бива дојајна и предложена за одабране, али га испушиш, јер је Блек Хол морао да добије насловну. Постајеш јебитачан клиња који пише глупости које се свима ђају. Улазиш у топ 1000! Већ имаш 2 дупла профила. Чак си почео и постере да правиш. АЛИ, неки celt те банује због курцапалца. Мислиш каква је то неправда! Док си банован, опет шврљаш по ауторима и угледаш њега! Његово свето праисторијско сморско име Abraxus, он ти постаје идол, али не дркаш на њега (јер се на другаре не дрка). Када те одбанују, настављаш да пишеш. И даље те понекад дисују. Фејзбукманијак те озбиљно дисује. Решиш да почнеш да се светиш. Почињеш да тренираш мозак, не радиш ништа осим смишљања своје магичне дефке. Смислио си!

Зреле године:
Написао си дефку која је објаснила. Дефку на коју је и О пресветлигосподар Каизен свршио. Наравно, она бива одабрана! Улазиш у анале. Твоја кашаста дефиниција је света! Остављају ти позитивне коментаре! Твоја прва љубав ти је коментарисала. Добио си и нове пратиоце. Сад их имаш на претек. Зготнули су те сви са сајта. Пишеш још пар оваквих. Сада ти почињеш да пљујеш нове ауторе. Сада ти покрећеш теме на форумима. У гласању си за мода, али га испушиш (јер Чрч мора опет да буде). Нема везе, и онако мож' да радиш шта 'оћеш.

Криза средњих година:
Нема више инспирације. Долазе неки нови клинци. Тебе запостављају. Више ниси оно што си био. Али, у тренутку надахнућа, ти пишеш дефку која је зајебала и моју бабу! Враћа ти се стари сјај. Ти си постао арчер! Добијаш почасног мода!

Старост:
Већ си легенда. Имаш мода, можеш да се иживљаваш. Хтео би да се светиш, да банујеш Сару, Џанкееа и остале који су те пампрачили у младости. Али нећеш. Постао си Абраксус. Све те смара. Баш као и мене сада. Решиш да се одјавиш и да будеш легенда о којој ће да причају. Већ имаш хит дефку, хит постер, хит аватар, хит коментаре. Победио си у играма на форуму. Већи си познавалац фудбала од Грофозија. Одлазиш заувек, остављајући свет на младима!

Одјеб. Изговарањем ове реченице изражава се максимално неслагање са саговорником, завршава се свака дискусија и даје му се на знање да би много кориснији био ако би се прихватио лопате или кибле уместо што трује својим изливима из мозга.

Губитак везе на интернету који се најчешће јавља при крају играња неке мултиплејер игре. Обично је то случај код корисника ADSL-a.

1)Kaizen je Gospod Mod tvoj, nemoj imati drugih modova osim njega.
2)Nemoj imati kakvih uzora od onoga što je na guglu, struji po fejsu ili se nalazi na jutjubu. Nemoj ih tražiti niti ih koristiti.
3)Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Mod-a svoga.
4)Šest dana radi i izmišljaj definicije svoje, sedmi dan je odmor Gospodu Mod-u tvome.
5)Poštuj pravila Vukina i uvjete da dobar s Mod-om budeš i da dugo poživiš na Vuki.
6)Ne trolluj.
7)Ne čini duple naloge.
8)Ne plagiraj.
9)Ne svedoči lažno protiv profila drugog.
10)Ne poželi defke i postere tuđe.

Каже се за жену којој су после пластичне операције сало из дупета преместили у образе, усне...

Каца Божијег гнева сручиће се на тебе Модератору! Дошло је моје време. Срам да те буде! Са каквом јуњећом упорношћу хоћеш мој пласт дефиниција да разбуцаш! Уста ти се за врат окренула, губа ти се на дом настанила, обадва ти ока исцурела, те вранама жива храна била.
Од чега бежао од тога не побегао, са псима се око кости клао, из пасјег корита воду пио. Око врата вериге носио, дом ти црна копрена завила. Огњиште ти киша угасила. Крв ти мрка за звериње појило. На псећи се накот наврзао, свраб носио-драње не помогло. Ускрсова јаја не шарао, своја оба у врелу воду метнуо.
Бог велики и велика сила, наредио, дабогда се испунило. Вриском ишао на Вукајлију, врат сломио на дефиниције, махнит лајао на постере Модератору, чуј глас поноситог! Српом жњео над змијама трње! Косом стругао студено камење! Ужетом се коњским опасао, а просјачким штапом поштапао. Киле вукао до земљице црне, на глави ти стајало камење, око врата камен привезао и у бунар космички упао. Смркавало ти се ал’ не свитало. Вештице ти срећу односиле а лешинари храну доносили, по сред ноћи кад људи спавају. Снага ти се у дробу прелила. До појаса те живина кљуцала а од појаса губа разједала. С јежевима зиме зимовао, оштре бодље капке ти гребале, туђе очи земљом те водиле, од камена јело кувао, у сито воду захватао, псеће месо у помами јео а међу препонама мравињак носио! Умирао а не могао умрети.
Гроб сам себи ноктима копао, распадао се а не распао се. У минус се претворио, а из постера никад не изашао. Ветар месо са тебе скидао, у кући ти душа не зборила, све ти хладним ледом заледило. Нит’ женио нит’ удавао, од куће ти остали угарци, међ зубима псећа длака! Да и тебе ропац дрхтав снађе! Клетва моја са небеских висина нека буде Божија промисао ако ми дефиниције обрисао ил' минусе давао!

Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.