Распућин
Распућин·pre 14 godina

Kletva Moderatoru

Каца Божијег гнева сручиће се на тебе Модератору! Дошло је моје време. Срам да те буде! Са каквом јуњећом упорношћу хоћеш мој пласт дефиниција да разбуцаш! Уста ти се за врат окренула, губа ти се на дом настанила, обадва ти ока исцурела, те вранама жива храна била.
Од чега бежао од тога не побегао, са псима се око кости клао, из пасјег корита воду пио. Око врата вериге носио, дом ти црна копрена завила. Огњиште ти киша угасила. Крв ти мрка за звериње појило. На псећи се накот наврзао, свраб носио-драње не помогло. Ускрсова јаја не шарао, своја оба у врелу воду метнуо.
Бог велики и велика сила, наредио, дабогда се испунило. Вриском ишао на Вукајлију, врат сломио на дефиниције, махнит лајао на постере Модератору, чуј глас поноситог! Српом жњео над змијама трње! Косом стругао студено камење! Ужетом се коњским опасао, а просјачким штапом поштапао. Киле вукао до земљице црне, на глави ти стајало камење, око врата камен привезао и у бунар космички упао. Смркавало ти се ал’ не свитало. Вештице ти срећу односиле а лешинари храну доносили, по сред ноћи кад људи спавају. Снага ти се у дробу прелила. До појаса те живина кљуцала а од појаса губа разједала. С јежевима зиме зимовао, оштре бодље капке ти гребале, туђе очи земљом те водиле, од камена јело кувао, у сито воду захватао, псеће месо у помами јео а међу препонама мравињак носио! Умирао а не могао умрети.
Гроб сам себи ноктима копао, распадао се а не распао се. У минус се претворио, а из постера никад не изашао. Ветар месо са тебе скидао, у кући ти душа не зборила, све ти хладним ледом заледило. Нит’ женио нит’ удавао, од куће ти остали угарци, међ зубима псећа длака! Да и тебе ропац дрхтав снађе! Клетва моја са небеских висина нека буде Божија промисао ако ми дефиниције обрисао ил' минусе давао!

38
+161

Komentari