Ekstremno aromatičan prdež sa genocidnim potencijalom.

Rođeni brat Tihomira i Zvonimira.

Slučajno podseća na ime bivšeg ministra odbrane, samo u ovom slučaju
odbrana ne postoji- nema spasa jer svaki pokušaj evakuacije je više nego uzaludan.

Urbana legenda kaže da funkcioniše kao tihi ubica, ali, nažalost,
nema živih svedoka koji bi mogli to i da potvrde*.

Неизоставни ритуал пред то чувено вече после кога наводно постајеш одрастао човек. Иначе, цело то празнично расположење које се да уочити на сликама је заостатак из времена кад је заиста вредело прославити завршавање средње школе, кад си после средње школе могао да будеш нешто мало више од голог курца.

Кад прелиставамо нечији фотографски албум са сликама с матурског, обично почиње тим сликама из куће. У центру пажње је, наравно, матурант. Ако је женско, онда су је удесили до непрепознатљивости. Најчешће од најружније рибе направе јебозовну рибу (карао би је да си за четири године схватио како добре ноге има, сад је касно), а од најбоље рибе направе страшило да га не погледаш. Ако је мушко, најчешће је увучен у одело које му није баш по мери, висе му рукави као руке младом павијану, или се пак обукао као најгори шабан, као да је кренуо на гранд параду, јер је одлучио да купи одећу коју ће да користи и кад изађе неки пут у свој град/село. Металци се не рачунају у овај опис, они су посебна прича.

Ту су мама и тата, први пут загрљени после братовљевог испраћаја у војску од пре пет година. Смеју се од среће као да су добили на лотоу и поносни су што им је дете успешно завршило ту велику школу, а још су срећнији што је ове године било толико успешно у школи, па чак ни на поправни не иде.

Ту су наравно и све могуће тетке, ујне, ујке, неке бркате бабе које матурант први пут види и које га љубе око уста кад га виде, падне ту и неки динар, да се има за пићенце вечерас. Сви се они утркују да се сликају с матурантом, својим поносом и диком, а не прошуштају прилику ни међусобно мало да се загрле, па онда и групно.

Али највећи џек, онај који даје шмек целој манифестацији, онај без кога цела церемонија не би имала смисла, онај без кога то не би било ТО, то је деда из села који је за ту прилику обукао своје најбоље одело, накачио орден из рата на ревер и накривио шајкачу, да може после онако јебачки да ошмека унукове другарице, да му каже ''Ону тамо девојчицу да жениш!'' и тутне му двеста евра у руке, пошто је претходно одлучио да се испрси и продао теле. Слике са њим су највећи квлт.

И тако сви срећни и задовољни крену до места где се одржава матурско вече да се придруже осталој срећној и веселој клици.

Kada ti keva pošalje torbu sa hranom (studiraš) i pored sveg jela dobiješ i keks domaćicu. Otvoriš kutiju, kad unutra - pita sa višnjama!

Iskopana Boga pitaj kako i zašto, nakon prvog preslušavanja postaje glavni uzrok frizerofobije, seljanijofobije i kičofobije. Majice sa printovima niču niotkuda, a hard se puni gigabajtima skinute metalurgije.
Uskoro na red dolazi i prvi odlazak u park sa ekipom, prvo pijanstvo praćeno mononukleozom, kao i odlazak na svirku u kojoj za malo da izgine (tek se posle ukapira kako funkcionišu šutke).

Neki proklinju dan kada su je pronašli - misle da bi da je drugačije imali bolju prodju kod ženki. Ni ne slute da su sami krivi zbog forsiranja "'bem i tebe i te tvoje seljake" odnosa prema njima, kao i prenaglašenog imidža. Da sebi priznaju da su obične sise i zentare koje samo traže izgovore za neuspehe? Ma kakvi...

Drugi kada udju na neku *sve šljašti* žurku i snime atmosferu i populaciju na njoj, shvate šta su mogli da postanu i dan nalaženja te ploče beleže crvenim u kalendaru.

1) Звечарка стил - једна нога је на подлози, а друга је мање или више подигнута и тресе се као да је звечарка у ногавици. Након 2-3 минута, врши се замена ногу на принципу шетања звечарке из једне ногавице у другу, а исто тако се мењају и улоге ногу.

2) Измена стил - настао као узор на славне српске тренере када показује судијама да желе да изврше измену, па подигну руке у висини главе и обрћу једну око друге у цикличном процесу.

3) Баскет шут стил (слободно бацање стил) - карактерише га лагано савијање и исправљање колена пропраћено имитирањем кошаркашког шута, али без лопте.

4) Бокс стил - састоји се у формирању млитаве песнице на обе руке и померању истих напред назад. Зна да растера људе око онога ко упражњава овај стил, а није ни реткост да се нађе неки случајни нокаутиран колега, уколико је "боксер" мало више попио.

5) Прескакање вијаче - нису битни покрети руку јер је вијача виртуелна, али су зато поскоци константни, а учесталост поскока зависи од ритма музике.

6) Јеа бејби стил - руке се налазе на столу или шанку, а глава се клима горе-доле са фацом у фазону "јеа бејби, ам д мен".