Појава да се животиње коришћене у псовкама родитеља мењају и расту са самим дететом.

Омиљени перформанс истрипованих мужјака. Иако је бежични пренос изумљен још ономад, има и даље оних који сматрају да је закључавање кола на даљину облик полтергеиста, феномен због којег ће остали мужјаци занемети и престати да производе тестостерон, а женске публиковати своју за трен овлажену стидну регију. Није чак ни нарочито битно какав је ауто у питању, само да може да испусти кул-звук и севне сва четири. Свакако, није пожељно да буде модовани варбург-караван из 1987.

Елем, тачка иде овако:
Лик излази из аута, затвара врата, лагано скенира пролазнике, истеже левом руком доњи део шнира на фармеркама, раскомоћујући звер дакако, док десном нехајно пласира пикавац у жардињеру. Затим прави секси намрштену гримасу а ла девет-дана-опстипације и корача. После неколико метара лежерно подиже десну шаку до висине рамена, одваја подлактицу од тела и палцем театрално притиска дугме на привеску. Кола одговарају реским звуком, а на лицу нашег јунака заигра осмејак непатворене доминације. Шајебило, а, матори, шта бленеш, шчуо за даљинско закључавање махине, а? Пртина, бре, 'начи мађија је то, нема то у село...

Генерички назив за озлоглашеног негативца, Баба Рогу у цивилу, у суштини рандом лика што се задесио у околини немирног клинца којем почиње епизода хистерије. И тај чика је сада прозван да ће свашта да уради: изгрди, избуши лопту, саломи, закључа у мемљив подрум, веша за ноге, нахрани боранијом, отме Барби и уопште разноразна чуда, не би ли казнио непослушно дете. Нема везе што њему у ствари акутно болује препуциј за неко тамо незнано дериште, које рођени родитељ не може да уразуми, па призива тоталног странца, то јест чику.

Српска масовна весеља: микс фолка, крметине и знојавих званица. Наравно, ту је шири круг фамилије и све се залива алкохолом, те се могу распознати различите категорије својте која под његовим дејством поприма одређен шаблон понашања. Погледајмо неке примерке.

Весели стриц. Пиће: вињак. Иако је иначе надркани сиђош и ватрени хулиган локалног клуба, после квоте од 10 чашица постаје Гудмен, род Мајке Терезе по бабиној линији, увек спреман да ступи у акцију. Клибериће се све време, грлити свакога у епсилон околини и причати вицеве младој на уво. Уз пуно среће може се безбедно транспортовати до произвољне равне површине, где ће остати до јутра. Уз мање среће, испеглаће друштво за столом усред сопствене верзије Ибар воде и то, о ироније, баш на делу "Станииии, станиии".

Фајтер-синовац. Пиће: пиво. Као трезан је тих и миран момак, члан шаховског клуба "Тигран Петросјан трибјут" и колекционар празних лименки. Услед само пар 'ладних БИП-ова креће да ствара срања: гађа конобара пикавцем, показује куму средњи прст умочен у сенф, отима певачици микрофон да би запевао "Ентер Сeндмeн". На крају заврши везан у остави.

Расплакана ујна. Пиће: љута. Кршна домаћица, ауторка више тона лењих пита и масних гибаница, све време шмрца, брише нос столњаком и тихо јеца тако да цела клупа вибрира, јер је све погађа: што је мали мрав нест'о, што је млада много млада, што је она сама протраћила двадесет година са љомбером. После чокања раџе се хвата у коло и удара бригу на весеље.

Деда-миротворац. Пиће: линцура. Једном ногом и штапом у гробу, часна старина после три и по чашице укршта поглед и креће у мисију помирења давно завађене родбине, сада стицајем околности лоциране у истом простору. Прибија их на груди: једног сестрића на партизанску споменицу, а другог на Карађорђев крст и тера да се узајамно извине. После пар неуспешних покушаја креће да мелодраматски куне, помиње иловачу, Светог Алемпија и чича-Дражину лулу, праћен у позадини са "Певај, ујко". Завршава у хитној баш кад послужују печење. После минута ћутања, сервира се и купус-салата.

Кокањар. Пиће: све. Нико му име и колено не зна, а свима као да је однекуд познат. Једе и пије до изнемоглости, куца се са свима, хвали организацију и венчаницу, пева Ипчета на караокама, ваћари деверушу. Буди се испод стола, особље ресторана га ујутру послужује расолом, трезни се до поднева, умива и спрема за наредно весеље у истом објекту.

Својеврсни обувни оксиморон. Дакле, отприлике исте оне вонаби трендсетерке које зими носе гумене шарене чизме, дизајнд бај Роко Бароко/производи Тигар, сада своја стопала и значајан део потколенице убацују у кожну варијанту са ситним рупицама, упркос температури од 30+ степени. Остатак аутфита оскудева у материјалу, а ту су наравно и наочаре за сунце дијагонале омањег таблета. А доле: чизме. Ко рибе у "Хи-Мен и господари свемира".

Можда се женама стопала не зноје толико, нисам проверио на довољно великом узорку да бих поуздано тврдио, али знам да би аутор ових редова после кратког боравка у тако профилисаној обући лети, емитовао базд раван зрачењу твора ексхумираног на четр'ес' дана.

Подухват који фрустрира жешће од објашњавања Доплеровог ефекта деци млађој од 13 година, квест над квестовима, корак који нема теорије да одрадиш тек тако. Јер, сервиси попут Џи-мејла и Јахуа имају шурнаест зилиона корисника који су заузели сва могућа смислена имена, те преостаје да немоћан сконташ колико људи се зове исто као ти, рођено је истог датума и има исте идеје за комбиновање слова и бројева као ти и прихватиш предложен, ретардиран јузернејм који ти нуди сам сервис.

Имају по тачно 32 здрава, али недовољно блиставо бела зуба у глави.

У журби су, јер воде клинца на тренинг, касне на шинобус или су заборавили укључену пеглу. Али ће свеједно беспоговорно лећи у зубарску столицу насред тржног центра/ливаде/кружног тока и непознатом мушкарцу дозволити да им чепрка по усној дупљи.

Јер они просто верују. Разјапљеног ждрела и разрогачених очију потврдно климају на прекорне констатације: "немате довољно флуороводоничног селен-диоксида" и "то бело није стварно бело, госпођо, већ педесета нијанса: сиво".

Они нису знали да та јадна обична четкица коју свакодневно користе не допире до самог корена доње десне шестице у 81% случајева. Јер нема ротирајућу главу са вибрирајућим језгром сачињеним од нанографита. И нема анатомску дршку која се адаптира према палачној коски. О површини за пилинг језика да не говоримо.

Они користе пасту у белој туби и никада нису чули да постоји друга врста. Све до тог епик момента у којем се ново чедо технолога материјализује на њиховом длану: Екстратерестријал хипер-паста са ефектом првобитног праска (садржи матичне ћелије Јетија). Околни пролазници, дотада заузети обавезама, напрасно бацају конфете и аплаудирају. Непознати мушкарац, који се представља као зубар, супериорно показује палац горе.

Они ће одмах истиснути благотворну супстанцу из шарене тубе и испробати одмах ту, на лицу места. Без воде. Нова паста се и не испира, него гута, јер лечи чир и облаже панкреас. Недовољно бели зуб постаје бисер од фотона, чика-Зуба ставља наочаре за заваривање, док се не привикне на светлост. Они су пресрећни.

Наоружани четком и пастом, весели и блиставо бели напуштају сцену, праћени великим насмејаним зубом који скакуће на коренима.

Неисцрпна инспирација сценариста. Јефтин начин за градњу фабуле и мршење заплета. Један исти глумац тумачи улоге оба једнојајчана брата, а могућности су огромне, макар тако и даље изгледа бесомучним рециклаторима седме уметности.

Ликови се често разликују по нарави и помало по изгледу, на пример један има мустаће и он је добрица, а други је ћосић и зао је. Или слично. И они праве разне враголије: мајндфакују све редом и фамилију, пандури хватају једног уместо другог, свингују снајке, а оне не проваљују итд.

У новијим филмовима клише близанаца преузимају клонови, што се своди на исто.

Најјадније гурање близанаца у историји покретних слика је у Бољем животу, кад се после толико прижељкиване смрти доајена кукумавке Јездимира Ускоковића, појављује његов ПОЛУбрат близанац Тугомир. Павићу, овим чином си официјелно зајебо генетику и исиловао мали екран.

Сви се одсрца смеју. Деца радосно циче за постављеним столом, тата кобајаги маше прстом да се стрпе, док мајка приноси тањир из којег се назиру они. Укусни, хрскави, румени плодови најбоље кухиње на овој хемисфери, по бака-Силвијином рецепту који је сачувала од Турака и предала потомцима кроз отвор пушкарнице. Свежи кроасани Севен дејз. Грабе сви, кроасани рсају, пуцају и изливају пуњење, деца су џемава до лаката, сви уживају. Тата и мама се грле и са трачком сете погледају ка слици бака-Силвије.

Свежи кроасани? СВЕЖИ? Можда ”свежи” као у ”свеже ексхумиран”?

Ипак, мора се признати: ове перутаве сасушене грумуљице брашна збиља јесу произведене посебном технологијом. Када се пекара затвори, па се она преостала већ бајата пецива убаце у џак и пошаљу у народну кухињу и тамо преостану, онда их узме Чипита и попакује у лепе кесице (у заштићеној атмосфери, ни микро-свеж не сме бити изгубљен), те лепо изрекламира и прода, нормално.

Седам дана. Баш тако, то је процењена ”свежина” ових лепрозних продуката брашна.

Специфичан медијум за оглашавање и комуникацију бебиних ближњих. Зашто да портикла, шпихозле и сличан смешнозвучни текстилни узорак буде празан? То може бити место за вашу рекламу!
И тако беспомоћни хуманоидни примерак, прокси-дете у најави преноси поруке својих спонзора. Најчешће је у питању чиста реклама и ужина за его родбине, али шаљиви натписи умеју да поприме и крупније размере, те потомка претворе у огласну таблу и повод хладног рата.

Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз - дете? (Ако изузмемо карму, дакако. - прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?

Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.

Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.

Прво - испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.

У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.

Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.

А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.

У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.

Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.

Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!

Јебем ти такав комплимент. Да ваља не би се сматрао комплиментом само у тамо неким земљама, већ још негде у свету. Зато се код нас и користи само као изговор. Омакло ти се да прднеш на ручку у гостима, да те комшија ухвати како му меркаш жену, да заборавиш женин рођендан, ништа то није страшно јер сигурно постоји нека далека земља у којој се још и захваљују кад тако нешто урадиш. Искуснији додају још да је земља афричка, азијска или рецимо Јапан (с овим не можеш да погрешиш шта год да си урадио) да би звучало уверљивије.

Univerzalni komentar na neko sranje koje se desi preko Atlantika.

Да ли је то због Алцхајмера, или само због сенилности која прати године, наше баке скоро стопроцентно не погоде из прве име свог унука већ наређају целу мушку линију у породици, од прадеде, преко ујака стричева оца па до све старије браће.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.

Odnos između školovane i neškolovane osobe.
Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla...
Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno.
Razdor se itekako vidi.

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Израз којим се констатује статусни пад девојке у очима других и на хијерархијској лествици којом рибе оцењују једне друге, изазван неоснованим тврдњама мушкараца да се дотична сатире од курца горе него једина групи девојка осредњег демо бенда из горње Вукотрсотине.

Елем, ми самопрокламовани алфа мужијаци по дифолту од тренутка када нам препоне засврбуцка прва стидара, уживамо у печатирању девојака. Једноставно, жигошемо их називима: добра пичка, радодајка, не би дала Питу ни стидницу да јој омирише, итд, све зарад лакше идентификације сексуалне комуникације дотичне са спољним светом, па се губљење времена на мување оних које глуме недодирљиве смањује на минимум.

Ипак, у том процесу неминовно је доћи до грешке, па ће се увек наћи неки слинави, отрцани џуџа, који ће се похвалити да је отрсио неку јадницу која се курца стиди и на постеру, превећи од ње курву пар екселанс. Прича се брзо прошири, и испадне да је девојка стишћала међу ногама више паламара него што их је у животу видела.

Kada masa dobije ubrzanje.