Ustoličenje
Глаголска именица настала од именице ''столица'', што је еуфемизам за ''говно''. Другим речима, кад је неко устоличен, значи да га је усрало и да су сад дошли бољи дани за њега. Цветаће му руже, имаће пуно лове и пун курац добрих пичака.
- Нисам веровао да ће он бити устоличен...
- Како га је усрало, јеботе...
Ludi Milenko
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Kada "velike nade" završe na mješalici...
...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...
Јован,36 година,ученик генерације у основној школи,ученик генерације у Гимназији,пред упис на факултет прорадила јуначка прађедовска крв у његовим жилама,добровољно оде да брани вјековна огњишта својих предака,нејач свога народа...рањаван двапут...послије рата долази кући,стара мајка нема шта да једе,изгубио оца на бојишту,иде да тражи посао...проналази само грађевину...данас његова два друга А.С. и М.Ј.,некада били међу најгорим и најпроблематичнијим ученицима у Гиманзији, су "успјешни бизнисмени",који су се бавили "другим" стварима док је он војевао...А.С му је шеф...М.Ј. је купио диплому и постао уважен академски грађанин...Јован је од "велике наде" постао радник на мјешалици...
-----------------------------------------------------------------------
Никола,26 година,вуковац у основној,одличан ученик у средњој,све до 4 разреда,када напада професора којег је затекао у покушају силовања другарице из разреда...при нападу професору разбија нос и јагодичну кост,такође љекари професору констатују тежи потрес мозга и напукнуће лобање...Николу избацују из школе...мајка му доживљава срчани удар ,а отац га не слушајући његове разлоге избацује из куће (послије годину дана,када је из другог извора чуо праву а не професорску причу,моли сина за опрост,НЕ ДОБИЈА ГА!)...Никола се у 19-тој запошљава као радник грађевинац,данас ради на мјешалици...настрани професор и даље предаје...
-----------------------------------------------------------------------
Славиша,33 године...био најперпективнији кошаркаш у својој генерацији...рано је остао без мајке...на једној утакмици тренер противничког тима му опсује мајку,на шта Славиша дјелује инстиктивно и "тренеру" задаје нок аут...бива доживотно дисквалификован са свих "позиција и функција" у баксету...У својој 22 почиње радити као физички радник ,данас ради на мјешалици...
------------------------------------------------------------------------
Милан,25 година...одличан ученик у основној,просјечан у средњој...важио за изузетно интелигентног и реторички поткованог саговорника....предвиђала му се блистава правна каријера...када је видио ко све уписује и завршава факултете,смучила му се цијела ситуација и категорички га је из ината одбијао уписати...у 20-тој се запослио као "физикалац"...данас ради на мјешалици...
Srbija
Прво светско чудо. Спој истока и запада. Земља Немањића, Милоша, Марка, Малог Радојице, Старог Вујадина, земља Карађорђа, Обреновића, земља битака, ратова страдања и обнављања, хиљаду пута рушена и хиљаду пута васкрсла, земља вечитих проблема, земља у којој се мање зарађује него што се троши, земља у којој Сизифов посао представља увести ту исту Србију у Европу, земља демонстрација, земља бунта, земља историје, земља Православља, земља ћирилице, земља породице, земља морала, земља Дунава, Мораве и Саве, земља Заставе Крагујевац, ЕИ Ниш, Слободе Чачак, веша из Ариља, фармерки из Новог Пазара, земља шљивовице земља у којој ће Најк ускоро бежати из ужег центра града, земља печења, роштиља, сарме, земља у којој би Тимон завршио као кућни љубимац, а Пумба био поједен за први празник, земља у којој Бер Грилс не би преживео, земља сумрака и свитања. Земља коју волим!!!!
Dim i pepeo
Valjkast i svilenkast. Osećanje i uspomena. Život i trenutak. Tanak i slabašan dim koji nosi sećanje, dok život prolazi kraj očiju. U trenutku spaja sadašnjost i prošlost dok leti ka slobodi. Uvijen i lagan, polako se prikrada prozoru i nestaje. Blaženi trenutak bez nade za povratkom. Pepeo. Pepeo je ono što ostane. Sećanje je otišlo slobodno ka nebu.
Trenutak je postao večnost.