Srpski yin i yang. Prema predanju, apoteoza se dostiže kombinacijom ove dvije svete supstance koje posjeduju moć uzdizanja umne svjesnosti do stanja Boemstva i dostizanja tačke mrtve inspiracije.
Pasus preuzet iz dnevnika Sidarte Gautamanovića, koji je prema predanju svetog Krčmarskog Kodeksa jedini uspio u uzdizanju iznad sfere smrtnosti pomoću svjesne moći uma i konzumiranjem svetih supstancija koje sačinjavaju nedodirljivu sferu Boemskog Života.
(Rukopis veoma nečitak) - Jedna krčma u planini, time unknown - Nirvana je blizu, nakon svih ovih godina osjećam da je mom traganju konačno došao kraj. Vođen Božjom rukom na svom životnom putu, stigao sam konačno u Jedinu Krčmu. Trud se isplatio, Svete Supstancije čekaju na mene. (Dnevnik dopunjen ovim dijalogom od strane Gautamanovićevih sljedbenika) -O Veliki Krčmaru, spremni smo*. Nakon godina i godina meditiranja i iscrpljujućeg konzumiranja konačno smo postali dovoljno zreli i spremni za finalni užitak. -O klijentelo poštovana, Bog mi je svjedok kada kažem da se rijetko viđaju hodočasnici sa jetrom od čelika i gvozdenim plućima, kao što su vaša. Iznesite Krdžu i Radžu, i pustite Tomu Zdravkovića! (Onomatopeja - udarac gonga)
Sidartu Gautamanovića smrtno oko više ugledalo nije na ovom svijetu, iza njega su ostali samo isječci iz dnevnika koji su poslužili kao osnov za stvaranje I Krčmarskog Kodeksa.
*Napomena - Sidarta Gautamanović sebe oslovljava u množini jer govori u ime svoje duše i svog tijela koji su, iako bezvremenski spojeni ipak djelovi različitih sfera bivstvovanja.
Uglavnom se sreće kod muškaraca, redje kod žena. Ispoljava se kada se dotični javlja na telefon i uglavnnom se pre govora malo pročisti grlo i onda se začije neuobičajeno dublji glas. Psihologija ovu pojavu objašnjava kao isticanje ega i muževnosti i muškarci ga uglavnom nesvestno upražnjavaju, ali se neretko dešava da i osobe namerno koriste dublji glas kada se javljaju na telefon (bilderi, pozeri...)
Ruinirati telo i delo degradacijom sopstvenih postupaka. Pasti kurcu za uši. Srozati se gore i jadnije nego hulahopka na mađarskoj babi koja je bila zvezda bala povodom godišnjice Vermahta u Budimpešti 1942.godine. Zajebati i Britni Spirs. Preko trnja do zvezda i od zvezda do barice povraćke u kojoj nema ništa sem žučne vodice na opštu radost svih prisutnih. Postati predmet zajebavanja do krajnje instance ljudske malicioznosti. Odbrojavati poslednje dane slavne prošlosti neslavne sadašnjosti i izvesne budućnosti. Helou Hjuston - imamo problem...
-Brate kad misliš izaći iz tog kreveta i ući pod tuš? Žohar ti viri iz nozdrve. Vitnišeš se tu k'o zadnji gurbet. Nije jedina, znao si da je bila kurva. Ustaj!
Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju? - Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu. - A da mi ipak zovemo policiju? - Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva. - Iju, pa kako mogu tako?! - Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)... Mi se smejemo. Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min. Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Besomučno forsiranje besmislenih izgovora i opravdanja za napravljena sranja. Pokušaj branjenja neodbranivog. Nebuloze koje se proturaju kao normalne iako se kose sa zdravim razumom i svim aspektima logike, a ipak su skoro apsolutno društveno prihvaćene.
Dezodorisanje smrdljivog traga zaostalog za hodajućom moralnom kanalizacijom.
-Ne bacaj bombu, jeste da je rat, ali vidi, tamo su deca! -Da, ali to su NJIHOVA deca.
-Opet bombardujemo nekog?! -Demokratija je demokratija, mora svuda da se instalira.
-Oče, abortirala sam 22 puta do sada. Nisam znala šta radim! -Iju, ako ne daješ priloge crkvi svaki vikend ima da goriš u paklu! I nemoj metalno, grebe staklo.
-Ne verujem, prevarila si me sa celom prvom postavom OFK Beograda?! -Ni ja! Krivimo votku, od sad neka bude naš zajednički neprijatelj. Ua votka!
-Dobro bre ženo, aj i da razumem da me varaš, al' sa kerom?! -Šeri Brendi je čudo!
-Dobro bre, razumem da se svađate, al' onol'ko da isprebijaš ženu da visi mesec dana na VMA, to stvarno ne razumem! Zašto, bre?! -Bio pijan!
-Što prebiste bre vas desetorica konjina one žgoljave tinejdžere? -Sekte bre. Sekte.
Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.
Voz za prošlost. Poslednji peron.
Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.
Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.
Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.
Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!
-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama? -Četvrti srednje. -Gde'š ga dati na fakulteta? -Nigde, neće da studira. -Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš. -Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?! -Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu? -Ja?! Želim da bude...srećan.
Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.
Pogledati, videti ili obratiti pažnju na pleonazam.
