Ono što nekome kažemo kada krene da besni ili da se pravda kada sebe prepozna u nekoj rečenici/tekstu.

Diplomirala si na nekom teškom fakultetu i konačno postala profesor. Tražiš posao. Nakon nekog vremena nađeš ga, ali u „muškoj“ školi. Možda građevinskoj ili elektro. Nova si, prvi put treba da uđeš na čas. Tešiš sebe, govoriš biće sve u redu, pa ako su deca nisu valjda tolika čudovišta. Znaju i dečaci da budu dobri, samo polako i smireno. Ulaziš u zbornicu, uzimaš dnevnik, krećeš prema učionici. Zastaneš, udahneš i pripremiš se da uđeš.

Rekli su ti da očekuješ neočekivano i paziš kakva ćeš pitanja da postavljaš. Ali izborićeš se ti sa njima! Ili ipak nećeš?

Prokletstvo ograničenja.
Nevidljivi na ljudskoj glavi, ali ipak tako primetni.
Oni predstavljaju branu na reci koja vodi ka moru širokih shvatanja, katanac na vratima koja otvaraju sobu tolerancije i razumevanja. Amovi vode samo pravo, jednim putem... ne dozvoljavaju ti da se okreneš, staneš, skreneš na drugi put ili da razmisliš. Samo pravo. Kao stablo kome su podrezane grane, kao list papira na kome sa obe strane piše "okreni". Oni su začarani prsten koji Frodo treba da baci u vatre Mordora da bi nestala tvrdoglavost i ograničenost mentaliteta. Bitno je skinuti ih...

Najveća moguća kazna za svakog dečaka koji je napravio neko sranjce u nižem razredu osnovne.
Bar da ga ona učiteljica stavi sa onom lepom, ne, ona ga premesti u klupu sa devojčicom u crno-roze prugastom kombinezonu zategnutom uz njeno bucmasto telo, suknjicom do polovine kolena i toliko visokih dokolenica, loše napravljenim kikicama i crno-uokvirenim naočarama na pegavom licu.
Džabe đaku i pricanje na latinskom, u koliko je neka strožija nastavnica, našem junaku će sunce svanuti tek u petom razredu kada će konačno sesti sa svojim najboljim drugom i, ponekad, ispod oka pogledati u onu sa loše nameštenim kikicama i buba-mara šnalicom...tek da vidi šta radi...i koga li sada ogovara?

Unajmljene napucane glavonje koje idu odmah iza "primarne sirovine" koja ih je iznajmila kao lično obezbeđenje!

Tip osobe, koji, malo je reći, na sve gleda sa vedrije strane. Bilo da se radi o tome šta će biti za ručak tog dana ili je u pitanju nešto ozbiljnije - neka životna prilika, posao, fakultet i slično, ova osoba će biti stopostotno sigurna da će sve ispasti okej.
To apsolutno ne bi bilo iritantno po njihovu okolinu da su sva ta - pa, recimo - predviđanja potkovana nekim realnim argumentima. Razlika između običnog optimiste i onog degeneričnog je baš tu; dok obični optimista veruje u to da će sutra biti sunčano i pogodno za bleju po kraju, degenerični optimista ide korak dalje.
Degenerični optimista bi, sa nečije tačke gledišta, bio naivac, lezilebović, osoba koja veruje u to da će dobiti na lotou iako nije uplatio svoju kombinaciju, i ona koja ne nosi jedne, već deset pari ružičastih naočara u isto vreme.
To je lik koji bi ostavio otključana kola u sred Harlema, jer, jebote, on je optimista, ko će sad baš njemu da diže auto!? Osoba koja bi igrala na kartu optimizma u situacijama u kojima je to nezamislivo. Lik koji bi pajdomanu rekao da će se skinuti sa dopa samo ako pozitivno razmišlja, zajebi ti te psiho-fizičke krize i pizdarije, bitno je da budeš optimističan. Degenerični optimista bi izašao na ispit bez jedne pročitane strane i mislio da će položiti, jer sigurno mora nešto dobro desi, ipak je on optimista. Čovek čiji je racio jednak količini istog koji poseduje dvomesečna beba, osoba koja misli da se pozitivnim mislima može odagnati svako zlo na ovom svetu, a i prizvati svako dobro.
Takođe, degenerični optimista ne samo što voli optimizam i smatra ga svojom zvezdom vodiljom, nego i u istoj tolikoj meri mrzi pesimizam. Sklon tome da preuveličava stvari, ovaj nadasve iritantni čovek će svako realno razmišljanje nazvati pesimizmom i šta koje pičke materine ti sad tu zračiš pesimizmom i ugrožavaš moj ružičasti svet!?

Univerzalno i besprekorno rešenje za sve probleme. Jebeš ga, ispalo je sranje ili imaš neodložnu obavezu, ali ti si stvarno toliko umoran/odvaljen da ne možeš baš sad da se bakćeš s tim.

Fraza koja dvadesetak godina kasnije dobija dijametralno različit smisao, ali ima sličan egzistencionalni značaj.

Једино што ти преостаје да потражиш у Холандији у случају да те не занимају дрога, секс и алкохол.

Dve skulpture sa izuzetno jakom simbolikom, postavljene ispred Narodne skupštine. Prikazuju konje koji jašu ljude.

Stara izreka kojom sagovorniku stavljamo do znanja da smo neumoljivi i da nećemo propustiti priliku da nekome napakostimo/osvetimo se.