Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.
Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre. (iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”) I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.
I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te: - Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj. A ja mu kažem: -Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.
A: I, kako ide sa onom novom? Kol'ko ste već zajedno? Ima pet meseci? B: 5 i po... ma prilično je ozbiljno, pred njom i luk u pljesku stavljam... A: Uuuuu batice...pa ti da se ženiš, bre.
Bilo da je u pitanju osnovna ili srednja škola, svuda postoji jedan klinac/klinka koji/koja propusti pola školske godine zbog bolesti. Fizičko nikad ne radi, na proleće krene da kija i kašlje kao tuberan, prelom ruke, uganuće noge, preležao svih 369 vrsta boginja. Već u petom osnovne zna nazive svih lekova u prosečnoj apoteci. Zna sve doktore u lokalnom domu zdravlja i rado će ti preporučiti kod kog da odeš po lako opravdanje. Glava ga boli svaki drugi dan, alergičan je na sve vrste buba, na jaja, operisao kilu i slepo crevo još sa pet godina.
A: Ljudi igramo fudbal danas, Mare igraš? B: Ma daj nema šanse, boli me ruka, a bio sam bolestan do pre dve nedelje...Apćiiiiiiihaaa A: Pa??? B: Pa jeste, da padnem pa da dokusurim ruku, znaš da sam prošle godine nosio gips mesec dana... A: "#$%&/()=?!?!?!
Iako je fizičko često od đaka potcenjen predmet, postoje škole gde su profesori fizičkog mnogo zajebani i gde postoji i ocena manja od petice. Sigurno ste ovakvog lika videli bar jednom: 1,90m; 90-ak kg; brada od bar 2 dana; snaga bugarskog dizača tegova, spretnost kineske gimnastičarke, brzina jamajčanskog sprintera, ružnoća nemačke bacačice kladiva; svaki dan ista trenerka; svaki dan iste patike; ne pije, ne puši, životni moto mu je "jaja, sir, mleko, meso - krkaj, krkaj!!!". Počeo kao profesor u nekoj osnovnoj sa ciljem da deci pokaže šta je disciplina; uspeo samo da im se ogadi. Karijeru nastavio u nekoj srednjoj gde je već posle par godina napokon shvatio da će deca uvek gledati na njegov predmet kao sigurnu peticu.
Deca: Nastavnilče jel možemo napolje, proleće je, malo fudbal da igramo? Nastavnik: Fudbal?! A, ne! Moramo danas da usavršimo trokorak, jel sam vam rekao da cele godine radimo rukomet...?
...Uzdah odeljenja i psovanje nastavnika "u bradu" dok ovaj misli da je doakao trinestogodišnjim klincima...
Sindrom kojim se odlikuju ljudi koji su dovoljno talentovali da padnu vožnju po 4, 5 puta. Inače, ko gleda crtani, zna da Sunđer Bob u svakoj trećoj epizodi pada vozački.
A: Šta bi na ispitu? B: Ma brate, ne pitaj, pao sam... A: Opet... Koji si ti Sunđer Bob...
Čovek koji nema pojma šta je jeo za doručak, a može da ti prepriča celu našu istoriju od njegovog učešća u drugom svetskom ratu (neretko i prvom) do Titove smrti.
Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...
Prebio sam 5 likova - potukao sam se sa jednim likom Popio sam skoro gajbu piva i pola litre vinjaka - popio sam 5 piva, omirisao vinjak i bilo mi je muka Jebo sam je - zavukao sam joj ruku u pantalone Zamalo sam je jebo - pipnuo sam joj sisu preko duksa Pusila mi u wc-u - bio sam na žurci gde me niko ne zna pa mogu da izmišljam šta 'oću Ajmo na pivo, ja častim - jebo sam Neću dugo - ko zna kad ću Daj mi cigaretu - potrošio sam sve pare na klopu i piće kojim nikog nisam ponudio pa sad nemam za pljuge Nemam pare - imam al' ne dam Imam pare - nemam pare, al' se pravim da imam i opet ti ne dam Imam 10 kečeva - imam manje od 5 kečeva Ja skupljam pare da platim račun - izlazim iz lokala u plusu Vozio sam motor - nisam vozio motor Odo' da plaknem jaja - odo' da se istuširam (nikako nije fora vezana za sex) Obili smo trafiku - drugi su obijali, ja sam se samo slučajno našao tu Vozio sam helikopter - (ko zna šta ovo znači, al čuo sam i to) Pazi sad ovo - katastrofalna glupost u najavi Ma vid'o sam svojim očima - rekao mi Toma "baron"
Da se razumemo odma', razume se da neki ljudi imaju problema sa metabolizmom, krupnim kostima, sporim želucem (ili brzim, kako god) i sličnim stvarima, ali po nekoj slobodnoj proceni možemo reći da je razlog za gojaznost 90% ljudi zapravo neumerenost u hrani i piću, i to pogotovu u ovom prvom. Dakle, pasuljčina za večeru, kilo 'leba dnevno u proseku, hasanje mesišta iz kuvanih jela kao da sutra ne postoji, gazirani sokovi, masne pljeskavice sa gomilom priloga i slično. Vole ljudi da jedu, jebiga.
E sad, svako od nas je milion puta u životu prinuđen da jede "u javnosti", sa ortacima i ortakinjama po raznim pljeskavdžinicama, picerijama, kafanama i ostalim ugostiteljskim objektima namenjenim strikno za žderanje. Oni koji su na svoju liniju ponosni, ili ih za nju boli uvo, u toj situaciji ješće kao što to i inače rade. S druge strane, oni koji od razgovora o svojoj težini beže k'o Velja Ilić od hrane koja ne sadrži barem 50% masti, u tim situacijama uglavnom glume nezainteresovanost ili pak striktno odbijaju hranu, ispadaju licemeršine nivoa Pižona kad kaže da je sam sastavljao spisak za prijateljsku sa uvek neugodnom reprezentacijom Sao Tomea i Principea.
Aj ovako, vraćaš se s društvom sa svirke, ili sa bilo kog provoda koji je zahtevao makar minimalnu fizičku aktivnost u vidu klimanja glavom. Umorni ste i gladni, pa je red da se u pola noći bane u neočekivanu posetu nekoj random pljeskavdžnici. Normalan, umoran čovek će tom prilikom u cilju zadovoljavanja sopstvenog želuca uzeti nešto tipa "gurmanska pljeskavica punjena rolovanom piletinom i umotana u slaninu, pa sve to u kajmaku". Debeljan će tom prilikom odmahivati rukom uz: "Neka, nisam gladan, neću ja ništa..."
Ej bre!
Kao da ostali ne znaju da jedva čeka da dođe kući i napravi kajganu od 10 jaja sa kilo mesišta i zbirnim brojem kalorija koje dupliraju onih 2000 dnevno što stoje preporučeni na flaši koka-kole. Kao da smo jeli stiropor pa mu/joj verujemo dok nam priča da mu/joj je taj mali ponfri sasvim dovoljan za večeru, dok kevi kuca poruku da greje suljpa.
Naruči ono što će da te zasiti i na šta si najveću balu pustio gledajući meni, nemoj da glumiš Dr Filguda k'o da svi ne vidimo da ni sam ne znaš gde da smestiš tih 20 kila viška.
Odgovor na 90% ideja kako da se na sumnjiv način dođe do zarade, iliti, do kinte. Kako je prosečan građanin Srbije prinuđen da često smišlja nove načine kako da dođe do kinte, često u planove uleti i neka polu-legalna ideja.
- Brate, pazi ovako, smislio sam način kako da dođemo do kinte da ove godine odemo na more. - Pazi, ako i dalje smatraš da je dojajna ideja da otimamo babama torbe kad izlaze iz pošte, ja u tome ne učestvujem! - Ma jok bre, gledaj ovamo: Pera Čekić ima nekog ortaka koji može bez problema da nas ubaci da za njega vozimo neku gudru. Mislim, nije to mnogo, par desetina kilograma odvezemo do administrativnog prelaza sa Kosovom i posle... - ...I posle se budiš u nekom podrumu u predgrađu Tirane, sa ožiljkom od kurca do miške i bez bubrega dok te neki Fatilj gleda i razmišlja da li da te proda Bugarima ili Turcima. Mrš bre!
