Moj deda već dugo ore nebeske njive
Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
Multitasking
Дар. Способност виспрених јебача да у исто вријеме користе и горњу и доњу главу. Логична еволуција тактике за одлагање превремене ејакулације, јер је чак и замишљање голе Исидоре Бјелице док ставља пудер на пушку сједећи на клоњи, ових дана тотално излизано и не служи сврси. Појединци су развили тактику и улазе дубље у медитацију размишљајући о насумичним догађајима из живота, чиме прекидају везу између мозга и копља те препуштају тијело да ради механички. Тиме се и бркати Радован са бауштеле док кара своју змај жену претвара у Super GTO 16v turbo(folk) јебача нове генерације.
Јебе тако Радован и почне размишљати. Сјети се ђеда Милутина и бабе Радојке. То је најдаље што може да се сјети, а и њих слабо памти. Деда је умро када је Рашо имао тек три године. Нашикао се и у жару свађе са брезом коју је запишавао, наишли су вуци. Баба је била релативно млада и страшно ју је погодило што је остала без здраве курчетине.
У том тренутку пребаци жену на бок и настави да јебе.
Стари комшија Божо му је причао како је баба била гром риба док је била млада. Каже да је покојни ђед Миле престао окретати јање а цигар му је испао из уста колико је зинуо кад ју је угледао. Дошла ваљда са ћаћом и кравом у село јер је ту био нашироко чувен Шароња, расплодни бик који ниједну краву није остављао равнодушном. Милутин је, како каже комшо, због ње оставио прву жену. Врло романтично, замисли се Радован гладећи косу јер браду није носио.
Јебе тако и даље и конта се јел' му свршила жена. Помјери се да погледа, али ништа не проваљује у мраку. Утом изађе мјесец иза облака и обасја једну сису, па и другу. Скочи ко лав, излети на терасу, напну се ко индијански лук квалитетне израде те извади ћуну, шта ћуну? Змијугу. Ма шта змијугу, Ентерпрајс Старшип и таман да разбаца несуђено потомство по голубовима што кљуцају подно зграде, сјети се да му је ћаћа био трговац па се врати и настави да јебе...
Жени драго па га и не пита шта се тако замислио.
Стари му је био мангуп. Слушао је оне секташе, како је покојни ђед говорио. Облачио се накарадно, није волио да коси траву и баца сијено. Кад су му довели невјесту........ Утом жена врисну и Рале схвати да је посао одрађен. Баци још један поглед на десну сису а богами и на лијеву па опет излети на терасу...
Svinjokolj
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca...
Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom.
Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum.
Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično....
Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama...
Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu":
Skviič, skviiič, sviiiiič!
Grok! Sviiiič..... Skvič!
Pavle Vujisić mod
Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.
-Брате, морам ти рећи, онај твој рођак је луд човече, никада се нисам тако провео са неким кога не познајем.
-Их, брате, па моја крв.
-Дај, не сери, шта ти имаш са њим, човек је синоћ укључио Пајин мод, а ти си био ко и увек у свом фазону, нити пијеш нити сукње скрнавиш.