Odatijeebeem...
Ретко ко ово није изговорио. Каже се при великој изнервираности и неверици, јер се дотична радња/стање/збивање не одвија по законима физике, или се одвија дословно по Марфијевим законима. Важи и за ситуације када нешто не функицонише, а по здравом разуму би морало.
1. Матице и шрафови испаравају на 20°C после спуштања на сто;
2. Ортак даје гол са Данијем Алвешом из убаца;
3. Уезбе неће да уђе ни после два окретања;
4. Први испод лајне за џетбу;
5. Дебели ћевабџија не опрашта мањак од 6 динара док ти црева завијају...
Ekskurzija
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Naduvaš mi mudo ko novogodišnje balone
Vrhunac pizdenja osobe koja u društvu biva prozivana na novogodišnjoj žurci.
Pomodarstvo
Pojava koje se nenormalno dobro širi među Srbima. Ranije se dobro znalo ko ide na sajam knjiga, na Ravnu goru, u Guču, a sada SVI IDU SVUDA. Otuda i čovek na sajmu knjiga koji ne zna ko je napisao "Prokletu avliju" kada ga intervjuišu. Guča je tek priča za sebe, kako kulturnu nasleđe pretvoriti u svinjariju kojom ćemo strancima pokazati koliko smo egzotični. Naravno, njih to sve lepo ne zanima, jer oni dolaze zbog jeftinog provoda. Zabole njih za našu trubu, oni dolaze da za male pare, jedu, piju, provdedu se i još ako neku srpkinju stignu, divota...
Izjava jednog Slovenca - "Ja mnogo volim da dođem u Srbiju za vikend, noćni život je fantastičan, ludnica, splavovi, to nema nigde. "
To je isto kao kad ja kažem da bih voleo da odem malo u Diznilend, vozam se na one vrteške, jedem onu šećernu penu, i onda se VRATIM U NORMALNU ZEMLJU... E to smo mi za njih, Diznilend... hvala na pažnji