Кад сељак на свој плуг закачи додатак да би боље орао.

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Rečenica koju su svi bezbroj puta izgovorili, misleći na omiljeno sastajalište svih Beogradjana. Fenomen je to što spomenik koji se toliko puta pominje nije spomenik konju, već njegovom jahaču. Činjenica je to (proverio sam lično, kad sam radio anketu za članak) da od deset ljudi koje sretnete kod konja, osam neće znati ko je osoba koja je na konju. Neverovatno zvuči, ali još neverovatnije je što ta ista osoba ima i ulicu nazvanu po njemu, odmah pored, kroz koju dnevno prodje hiljade ljudi. Njeno ime svi znaju.