Nadam se da niko neće zameriti, ovo je posvećeno čoveku... Ovo je više kao priča, poznavao sam jednog dobrog čoveka i kao što sa dobrim ljudima uglavnom biva, umro je. Dijagnostikovali su mu rak, kažu poodmakla faza, nemoj džabe da trošimo lekove na tebe. Imaš još oko godinu dana, mada kome je to bitno, ti nemaš porodicu, ili kao da je nemaš. Bio je u pravu, nije umirao od raka, već skoro dvadeset godina čeka svoju ćerku, ili kako je on zvao, svoju malecku. Nije znao da je on za nju monstrum, čovek koji je klao, četnik. Nije znao šta joj je tašta pričala o njemu. Nije znao da nego može toliko da mrzi. A izgleda da može. Pričao je o njoj često, voleo je svoju malecku. Ona nije znala da joj je majka umrla, od te iste bolesti, raka. Njoj je rečeno da je otac ubio. Da je tukao, mučio, maltretirao, a znam da nije. I umirao je, dopao postelje. Da mi smo ga posećivali, ali ona nije došla, on je umro, ali ona nije došla.
I napisao sam i jednu pesmu o čoveku, a vi oprostite na zauzetom papiru:
Nisu ga primili u bolnicu, kažu da nema zdrastveno osiguranje, doktor se nasmešio i rekao:''Izvini, al' život je sranje''. Ti svedno imaš rak, od toga se umire za godinu dana, ako te pre toga ne dotuče neka druga rana. Još malo će te posećivati, al ti ćerka neće doći, pronaći će nebitan razlog zbog kojeg neće moći. Ti si joj ubio majku, a voleo si je više nego sebe, baba joj je Hrvatica, pa joj je pričala protiv tebe. A šta dete zna, za nju si još jedan koljač iz rata, ti si osoba koju nikad neće nazivati tata. Ona je tvoja malecka, mada je odrasla dobrano, al ti je takvu pamtiš, sve ostalo ti je strano. I evo već si u postelji, smrt je tek pitanje sata, a ti i dalje čezneš da ti kaže tata.
Adolf je jos kao mali pokazivao veliku zelju da pomogne ljudskom rodu i da omoguci ravnopravan zivot svim ljudima, bez obzira na nacionalnost. Uvek je isticao da mu je majka Jevrejka i hteo je da upise slikarstvo, kako bi proslavio svoj narod, oslikavajuci njihove obicaje. Antihristi mu nisu dali. Posle je osnovao politicku partiju i posto je narod prepoznao njegove humane ideje izabran je za vodju. Prvo sto je uradio jeste da je omogucio svom narodu oruzanu nadmoc, da ih zastiti od raznih tlacitelja koji su vrebali. Takodje se zalagao za ljudsku slobodu, cim je cuo za los polozaj rudara u Poljskoj, odmah je objavio rat. Rusija je u pocetku delila humane ideje, ali se kasnije i ona iskvarila. Zbog toga je pokusao da zausme SSSR i omoguci slobodu ruskom narodu, koji se nije slagao sa vlascu i koji je takodje bio veliki ljubitelj rudara. Nazalost, ma koliko se zalagao, nije uspeo, antihristi mu nisu dali! Ipak uspeo je da prepozna slobodni duh naroda u Italiji i malom rodoljubivom Japanu, koji su se jos od nestanka samuraja zalagali za cast i postenje. Video je da je i narod Francuske nesrecan, pa im je omogucio slobodu, kasnije su mu podigli Ajfelov toranj. Pokusao je i da mladim Englezima omoguci bolji zivot, antihristi mu nisu dali, cak su i zabranili narodu da samovoljno prepliva do Francuske i pokloni se svom oslobodiocu. Ipak mozda bi stari Adolf i podario slobodu svetu, ali je naleteo na jedno krvozderno pleme Serbskog naroda. Nemacki vojnici, koji su postovali sve kodekse ratovanja, bili su nemocni protiv divljaka koji su ih svakodnevno uzurpirali. Cak su pokusali da zamole to pleme divljaka, da makar postede zene i decu, ali jok. Srbi su unistavali sve, od kuceta do maceta, antihristi jedni! Kada je jadni Hitler video da mu ta sacica pagana zadaje tolike probleme i rusi humane ideje, znao je da svetu nema pomoci, jer ko zna koliko takvih jos ima. Razocaran u ljudski rod, otisao je u crkvu, pomolio se za spas covecanstva, a onda izvrsio samoubistvo.
Suroviji oblik, izreke, mršava ko grana! Prevazilazi čak i onu, "Kolko je mršava, ima trijes kila sa sve krevetom" Ako su u pitanju devojke, obično su to rahitične noge, i tanane ručice, sise su zakržljale i nedorasle, a kod muškaraca, je malo telo, sa velikom glavom koja ne pasuje na donji trap. Obično vako mršave osobe liče na lizalicu!
-Toša smuvo onu malu, vetronošu! -Što vetronoša? -Pa, kolko je mršava, kad dune vetar za nju nije bezbedno da hoda ulicom! -To se kaže, nema težinu da se obesi! (hihihi)
Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.
1960. Krema 1971. Krema za lice 1990. Krema za lice i vlažnu kožu 1999. Krema 2000 reflex za suvu kožu 2001. Super reflex repair krema za kožu 2005. Super natural bio green complex aloe vera krema za kožu 2010. Super efišensi bio product repair soft skin removable krema za kožu 2020. Super turbo TDI 2000 kubika ultra giga mega pro evolution soccer 20 neutrališuća krema za skidanje kože
Manir rasprostranjen sirom ove nase lepe zemlje. Svodi se na veciti seoski derbi dvojice komsija, uglavnom gasterbajtera. Dok obicno obojica mukotrpno ceo vek rade u Nemackoj ili Austriji, takmicenje se svodi na prepucavanje, ko ce da ima vise. Spratova, kupatila, lavova na ogradi, labudova i sarenih patuljaka po dvoristu (sa sve Snezanom), duboreza, fontana, vodoskoka itd. Obicno se u dvoristu nalazi jos jedna stracara u kojoj zive roditelji takmicara dok velika kuca sluzi samo za pokazivanje. Nakon zavrsenog takmicenja, po primanju prve gasterbajterske penzije, takmicar se vraca u rodni kraj i nastavlja da zivi u stracari, dok takmicenje preuzima potomak.
Alo,Milorade, jes ti? Jesam, majko, sta ima u Srbiju? Ma nema nista, ja velim da ti reknem kako Rajko onomad doso iz Austrije i doneo neki aparat.Ene ga ceo komsiluk kod njega, sve se isčuđava.Ču jedno dete kako reče nešto de-ve-de.Reko da ne gorim telefon džaba, al morado da te zovem. Nemo ništa da brineš majko, će dođem sad za Sv.Iliju, pa će da viš šta ću da donesem.Mož Rajko posle da me poljubi u donje grbine.
