Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.

Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.

Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".

Reklama:
Pače se valja po travi. Dolazi još pačića pa se zajedno valjaju. Iz ugla gleda mače pa im se pridružuje da se igraju. Drugo mače ga zaskoči iza ugla pa se uvaljaju u travi. Mladunče pande se budi, dva kučenceta jure rep, a mladunci orangutana bište jedno drugo u cveću. Milion pilića! Pilići na sve strane po mekanoj travi i cveću. Plavooka beba u pelenama uzima pačiće i kezi se ispuštajući ga-gu-ga-gi zvuke. Još jedno crnče-ciganče se kezi i slatko se prevrne u travi.
Milina. Blaženstvo. Jebena windows pozadina.

Nigde papira. Nigde govnjive guzice.

Pošto je jasno da nedostaju dve osnovne stvari za šta je reklamirani produkt namenjen, a generalno samo idiot može da poveže mače i brisanje govana, očigledno je da proizvođači nešto kriju od nas:

Jedan pogled na prosečnu živinu, i čovek lako može da dođe do pogrešnog zaključka da je Bog i nad njima rešio da se sadistički iživljava kako samo on to ume, te im dao krila koja su efikasna ko kurac osamdesetogodišnjaka bez vijagre. Onako okrugla, neuljudna, spora i tupava izgleda kao lak plen za večeru. Dovoljan je malo brži hod, kokoška pokušava da pobegne, saginješ se da je pobedonsno uhvatiš...
Ali.
Kokoška krije jednu izuzetno zajebanu veštinu. U toj milisekundi pre hvatanja ona pali nitro, turbo, KERS štaveć, i beži ti taman toliko da ne možeš da je dohvatiš. Ti priđeš ponovo, saginješ se, ona opet.
Pravi parade, gađaj je kamenjem, probaj klizeći start, kokoška će uvek u zadnjem trenutku da uključi nitro i da utekne.
Kod petla je sve to isto, samo jače i brže. Što manji petao, to jači nitro.

Postoji legenda da je jedan lik uspeo jednom da uhvati malog pevca, što mu je dalo skil level 80 da nakon toga prebije ludog rusa što ne priča i nekog crnca, al mislim da je to samo fikcija.

Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".

Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.

**Ova definicija nije o tim normalnim ljudima**. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:

*-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak.
-Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.*

Naravno, ovaj peder neće to sačekati.

To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”

Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu **Jutarnje Osobe**.

Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.

I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:

Situacija u kojoj vam je potreban papir (ili češće više njih) iz javne državne ustanove (ili češće više njih - daleko) da bi završili posao u javnoj državnoj ustanovi.

Mozak operacije operacije mozga.

Zavod je naravno Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, presveta naučna ustanova koja je kriva za naše (ne)obrazovanje.
U njihovom opusu se nalaze takve gromadne didaktičke knjižodbe kao što su:
- Bukvar sa slikom dečice koja se sankaju, a neko im postavio mrežu da se nabiju u nju, a ne u susednu ulicu kroz koju prolazi Mazda
- onda čuveno Poznavanje prirode koje na pet mesta objašnjava zemljinu rotaciju
- vrhunska Muzička kultura sa pesmom i notnim zapisom za "Seno, slama, zob, zob"...
Pored ovih zanimljivih aktivnosti, Zavod se u poslednje vreme (kad se inače i pojavila konkurencija u vidu još čuvenijih kreativnih centara i inih) počeo intenzivnije baviti i izdavanjem svakojakih knjiga.
Sve te knjige, se verovali ili ne kreću između 50 i 100 dinara i sve se mogu svrstati u kategoriju: "Pojma nemam šta će mi ovo, mogu da živim i bez toga, ali bolje da uzmem deset komada kad već daju džabe".
Tako čovek ladno završi sa raznoraznim primercima oštro-suvoparno pisane intelektualne svojine raznih autora koje odlikuje stari, neko bi reko komunistički način pisanja knjiga, ali to meni nije čudno jer sam na faksu učio iz knjiga koje su bile starije od pojedinih studenata.
Čovek je onda bogatiji za mnoga nepresušna znanja (a može da prođe i kao poklon) iz sledećih knjiga:

Град у који су својевремено Чачани долазили на екскурзију. Виде трг, виде пијац, провозају се у лифту и следи повратак кући

Zvanje koje se stekne po završetku Škole Unutrašnjih Poslova.

Како једно истраживање у Немачкој открива, у незгодној ситуацији сусрета са медведом, раширити руке, пљескати длановима високо изнад главе и правити громогласну буку.
Израз описује начин кафанског или каквог другог весеља мужјака који у свом ДНК коду нема рецке за глуму, и пати од генералног мањка осећаја за ритам и слух. Често је и сам незграпан, планинске конституције, чврстих вилица. Довољно без основних манира, а опет довољно без срама под утицајем алкохола, неспретно напушта седећи положај, и уз препознатљиве Балканске мелосе шири руке, диже их високо, пљескајући шакама као лопатама док устима генералише неразумљиву буку.
Заправо, овако тера људе од свог стола, а не медведе.
Заправо, ово је Србија, не Дојчланд.

Брига оца за ћеркино претерано чупање обрва.

Stara izreka studenta na šurnaestom pivu noć pred ispite koje je u međuvremenu odgodio, bar što se njega tiče.

Pojava da se u crtanim filmovima i bajkama sreću medicinski i psihološki pojmovi i pokušaji njihovog zbrinjavanja.

Краљица навлакуше, царица изјеба, богиња пропалих покушаја.
Врти те док погледом тражиш покрете, ломаташ се како би стигао до награде само да би завршио као још један у низу кретена који су изгубили све на њој.

Genije očiglednog.

Osoba koja se ponaša kao ti, radi isto što i ti, izgleda isto kao i ti.

Opis veoma kvalitetne šmirgle.

То је кад хоћемо неког да опсујемо, али смо свесни правила бонтона која нам налажу да старије или непознате људе треба поштовати, те им морамо персирати. У преписци, обавезно иде велико слово В.

Kad vidiš lika ispred dragstora da pije pivo iz čaše.

Moj stariji brat, kad preraste garderobu uvale je meni.