- Еј, Грку! Кажи рупа!
- Ρυπα
- Циганка те купа! Хе-хе-хе
- λωλ

- Ljubi te tata tako pametnog, ae dodaj mi onog šrafcinegera da ti odvalim bubrege, somino jedna nezainteresovana! Pa je l' znaš ti šta je inbus?! INBUS BRE!

Ali mama, jadna macaaa

Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.

Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...

Чудно осећање које ствара утисак да си нешто већ видео а заправо то видиш први пут.

Neateista:
"oprosti mi boze, ali ja moram da imam ovu kabanicu!"
Ateista
" e ot'o sam ti kabanicu...Izvini."

Idilično i opušteno popodne. U jednom momentu se začuje zvono na vratima:

-Pomaže Bog komšinice, samo sam došla da vam javim, mili moji, da počinje post u četvrtak i da ništa ne radite danas i sutra, crveno je slovo.
Ja sutra idem u Jerusalim, s božijom pomoću i proviđenjem ako-bog-dragi-da, a daće, veliki je Bog, tako da sam došla samo na vreme da vam javim, pa da znate i ne zgrešite nehotice, jer Bog naš dragi oprašta, ali ipak i vi sami morate da...
......
......
......
(posle sat vremena)
...a tako isto je i Presveti Jovan Krstitelj svom učitelju, a spasitelju našem, pa nam je to za nauk i primer bla, bla...
......
......
......
(posle još dva sata)
...k'o što su i sveti oci govorili i radili, je spasenje duše je ono zbog čega i hodimo po zemlji.
Eto, pa zbogom, zbogom mili moji i ostajte u milosti božijoj...

- Budeš li joj još jednom rekao da sam u kući ubiću tebe, nju, pa sebe, ješčuo!!?
- Jes', pa mene da davi!
- Ja ti rekoh, a ti gledaj...

On tebe vara,ja njega mrzim